Izvor: Politika, 14.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi teroristi
Otkriće jednog terorističkog logora u Sinđijangu povezuje se sa obnovom aktivnosti militantnih ujgurskih separatista koji uživaju podršku Al kaide Policija u Sinđijangu, zaostaloj pustinjskoj oblasti u kojoj većinu stanovništva čine Ujguri, otkrila je na padinama Pamira, blizu avganistanske i pakistanske granice, jedan logor za obuku islamskih terorista i likvidirala ga, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kine.
U saopštenju se dodaje da je u ovoj akciji 18 terorista >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubijeno, a 17 zarobljeno, dok se jedan broj njih još nalazi u bekstvu. Policija je identifikovala teroriste kao pripadnike "Islamskog pokreta istočnog Turkestana" (ETIM) koji, prema uverenju kineskih vlasti, uživa političku i finansijsku podršku Al kaide Osame bin Ladena. ETIM, inače, ima za cilj obnovu i ustrojstvo "Istočnog Turkestana", države koja je, u legendama, postojala kao postojbina Ujgura, naroda turskog porekla, na prostoru od Crnog mora do Pamira, a u praksi samo kao nepriznata tvorevina u Sinđijangu od 1944. do osnivanja NR Kine 1949.
Ovo je prvi put posle dve godine, kad su ujgurski teroristi podmetnutom bombom razneli jedan autobus pun putnika i razorili stovarište plina u Urumčiju, da su kineski mediji javili o ponovnim terorističkim akcijama u Sinđijangu. U međuvremenu je vladalo uverenje da je terorizam – u toj oblasti, inače, najčešće povezan sa separatizmom – bio prigušen i uspešno osujećivan, iako se slutilo da nije u potpunosti suzbijen.
Sada se ispostavlja da je, "zbog još nedovoljno usavršene kontrole na granicama", infiltracija ujgurskih terorista iz susednih muslimanskih zemalja (Avganistana, Kazahstana, Pakistana i Kirgizije) očigledno nastavljena. Izgleda da se teroristička aktivnost obnavlja u "ciklusu", posle svake dve godine, iako su novi teroristi mlađi i manje iskusni od pripadnika militantnih islamskih organizacija koje su u Sinđijangu bile najaktivnije između 1990. i 2000. godine.
Zarobljeni u Avganistanu
Islamski pokret istočnog Turkestana (ETIM) jedna je od, prema kineskim tvrdnjama, četrdesetak (!) separatističko-terorističkih organizacija koje su nekad delovale u Sinđijangu, sve dok većina njih nije likvidirana, u okviru intenzivirane borbe protiv međunarodnog terorizma nakon 2000. i u akcijama Šangajske organizacije za saradnju, bezbednosne formacije kojoj pripadaju Kina, Rusija i četiri zemlje centralne Azije. Ta organizacija ima, za jedan od svojih najvažnijih ciljeva, borbu protiv "terorizma, separatizma i ekstremizma", pri čemu se, pod trećim pojmom, najčešće podrazumeva islamski fundamentalizam.
Za razliku od nekih drugih militantnih organizacija, koje "Amnesti internešenel" i "Hjumen rajts voč" ne svrstavaju među teroriste, nego među borce za slobodu, ljudska prava ili eventualno za samostalnu ujgursku državu, ETIM je, i u UN i u američkom Stejt departmentu, registrovan kao teroristički pokret, povezan sa Osamom bin Ladenom.
Takva međunarodna kvalifikacija ETIM-a smatra se velikim uspehom kineske diplomatije. Pošto u Sinđijangu ne prave veću razliku između terorista i separatista, Kinezi su sa zapadnim, prevashodno američkim, "dvostrukim standardima" imali više teškoća nego danas, dok Amerikanci nisu u Avganistanu 2001. zarobili trista pripadnika ETIM-a koji su se borili na strani talibana.
Ulaganja u standard
Posle toga, a posebno od pristupanja Kine međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji, i SAD i zapadne organizacije za ljudska prava prihvataju kineske tvrdnje da u Sinđijangu deluju i teroristi, iako u isto vreme veruju – kakav je, čini se, upravo sada slučaj sa otkrićem terorističkog logora na Pamiru – da Kinezi "preuveličavaju" ujgurski terorizam ne bi li tako ublažili sopstvene oštre mere protiv ujgurskih boraca za ljudska i manjinska prava i za veće građanske slobode. "Kina koristi priliku da, u atmosferi posle 11. septembra 2001, prekomerno tvrdi da su pojedinci, koji šire miroljubive verske i kulturne poruke u Sinđijangu, teroristi koji su samo promenili taktiku" – tvrdi se u jednom od poslednjih zajedničkih izveštaja "Amnesti internešenela" i "Hjuman rajts voča".
Kineske vlasti tvrde pak da su instruktori Al kaide dosad obučili preko hiljadu pripadnika ETIM-a i da se ta praksa nastavlja i posle smrti Hasana Mahsuma, predvodnika pokreta, što logor za obuku terorista na Pamiru najbolje dokazuje. (Mahsuma su, inače, ubili pakistanski vojnici u zajedničkim kinesko-pakistanskim antiterorističkim manevrima, u oktobru 2003, na granici između Pakistana i Avganistana). Pored terorističkih akata u Sinđijangu, kao što su ubistva lojalnih Ujgura, otmice predstavnika vlasti, podmetačine požara u javnim ustanovama i masovne pobune u gradu Jiningu 1997, ovom pokretu se pripisuju i podmetanja eksplozivnih naprava u kineskoj ambasadi u Ankari i konzulatu u Istanbulu, 1997. i 1998, i paljevina kineskog tržnog centra u Biškeku, glavnom gradu Kirgizije, 2000.
U Sinđijangu je, prema popisu iz 2000, bilo preko 45 odsto Ujgura, 40,6 odsto Hana i 6,7 odsto Kazaha. Sada Ujguri čine, zbog bržeg priraštaja, više od polovine od 19 miliona stanovnika. Svi su muslimani suniti i, za razliku od hanske populacije, koja naseljava gradove, pretežno žive na selu.
Ne skrivajući dosad preduzete oštre mere bezbednosti, vlasti ukazuju i na velika ulaganja u privredni razvoj Sinđijanga. Procena je, naime, da će viši životni standard i uvažavanje verskih sloboda oslabiti ujgurski separatizam. Za poslednjih četvrt veka, od pokretanja ekonomskih reformi, životni standard na selu u Sinđijangu uvećao se šesnaest puta, a izgrađeno je ili obnovljeno oko 20.000 džamija. Nerazvijena infrastruktura, međutim, još je smetnja prilivu stranih investicija, pa je Sinđijang i dalje "veliko ostrvo u nedođiji".
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 14.01.2007.]
