Izvor: Blic, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi stil u svetu dizela
Japanska fabrika je jedna od retkih koja ne nudi automobile s dizel motorima. Na severnoameričkom tržištu to i nije problem, ali na Starom kontinentu to je težak kamen oko vrata. Naročito u kombinaciji s tradicionalnim pogonom na sva četiri točka, koji potrošnju goriva povećava za najmanje desetak odsto.
Japanci su nedavno predstavili svoj prvi dizel, i ujedno, prvi agregat bokser koncepcije na svetu. Dvostruki iskorak u konstrukciji motora biće snažan vetar u leđa koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi „Subaru"„mogao da približi dizelskoj eliti. Novitet je četvorocilindraš od 2,2 l sa po dva bregasta vratila u svakoj glavi, snage 132 kW (180 KS) i najvećeg obrtnog momenta 400 Nm. Po performansama je prilagođen najvažnijem delu proizvodnog programa „Subarua": modelima „legasi", „autbek" i „forester", ali ima dovoljno potencijala i za masivnu „tribeku". Japanska marka nije htela da nabavi motor od nekog drugog proizvođača već je, zbog stečenog imidža krenula u razvoj sopstvenog dizela što, imajući u vidu projektni zadatak (pre svega tradicionalnu bokser konfiguraciju), nije bilo nimalo lako izvesti.
RIZIČNA INVESTICIJA
U optimističkim najavama, „Subaru"može da računa na oko 100.000 jedinica godišnje a sve ispod pola miliona teško da može biti isplativo. Zbog toga japanskim stratezima treba skinuti kapu na tehnološki zahtevnom i komercijalno riskantnom potezu koji bi mogao biti pun pogodak ukoliko Amerikanci pokažu ozbiljnije interesovanje za dizelaše. Bokser motor, u dizel verziji, ima velikih strateških problema, ali i još većih prednosti.
Motori s položenim cilindrima imaju dva bloka, dve glave, dva lanca i četiri bregasta vratila što uvećava troškove proizvodnje. Međutim, imaju potpuno uravnotežene inercione sile, tako da nije potrebno ugrađivati dodatna balansna vratila. Većim (klasičnim) četvorocilindrašima potrebno je dva vratila za poništavanje neuravnoteženih inercionih sila drugog reda (zbog toga se okreću dvostruko brže od „radilice") koja rotiraju u smerovima suprotnim kolenastom vratilu, tako da troškovi proizvodnje rastu. Bokser koncepcija smanjuju visinu agregata za 100 do 120 mm, te zbog toga celi prednji deo vozila može biti niži. Time se, istovremeno, redukuje koeficijent otpora vazduhu i čeona površina (površina poprečnog preseka), čime se unapređuju performanse i smanjuje potrošnja goriva. Niže težište povećava i stabilnost, naročito kod velikih brzina, što takođe doprinosi poboljšanju performansi. Na taj način stvaraju se uslovi za unapređenje upravljivosti i skraćenje zaustavnog puta, jer se smanjuje moment inercione sile kočenja koja preraspodeljuje opterećenje sa zadnjih na prednje točkove.
OGRANIČENJE KAO PREDNOST
Treba računati i s činjenicom da bokser motor može biti postavljen samo uzdužno, te je prenos snage usmeren prema diferencijalu, odnosno točkovima, preko hipoidnih pužnih zupčanika. Oni stvaraju oko dva odsto veće gubitke nego cilindrični s kosim zubima, koji se koriste kod poprečno postavljenih motora, ali samo za pogon na prednje točkove. Kod integralnog pogona taj negativni efekat se poništava.
Kod poprečno postavljenog motora, tok snage prema zadnjim točkovima „skreće" za 90 stepeni, preko pužnih zupčanika, što poništava prednosti lakšeg prenosa na prednje točkove. Kad se tome doda i povećanje stabilnosti vozila, bokser motor je idealno prilagođen pogonu na sva četiri točka. Novitet je izveden iz dvolitarskog benzinca (165 do 190 KS) s kućištem, blokovima i glavama motora izrađenim od aluminijuma, što je uveliko smanjilo razvojne troškove.
Prvi „Subaruov" dizelaš će se ugrađivati od sledeće godine u „legasi", „autbek" i „forester" a naknadno se očekuje i trolitarski šestocilindraš za „tribeku". Po kvalitetu izduvnih gasova, ovaj motor izlazi u susret Euro 5 standardima.
Selektivna redukcija
Produkt sagorevanja dizel goriva - čađ, uklanja se u prečistačima izrađenim od poroznog silicijumovog karbida – zadržavanjem i povremenim sagorevanjem čestica uz dozirano ubrizgavanje goriva. Najvažnija ekološka poboljšanja donosi, drugi, katalizator selektivne redukcije (SCR) u kome se azotni oksid prvo prevodi u azot-dioksid. Taj spoj je manje otrovan od NO, sklon je gubljenju kiseonika (selektivnoj redukciji) i stvaranju neotrovnog molekularnog azota. Proces ubrzavaju (katalizuju) metalna jezgra presvučena slojem iridijuma.
