Izvor: Politika, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi savez starih protivnika
I ovaj hrvatsko-bošnjački savez privremenog je karaktera, jer su dugoročni interesi Hrvata i Bošnjaka u BiH potpuno različiti
Od našeg stalnog dopisnika
BANJALUKA, 28. novembra – Zajednička tajna tačka Bošnjaka i Hrvata u BiH je protivljenje postojanju Republike Srpske. Iz ovog ugla treba posmatrati i prekjučerašnji sastanak predsednika Hrvatske Stjepana Mesića sa bošnjačkim i hrvatskim članom Predsedništva BiH, Harisom Silajdžićem i Željkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Komšićem, organizovanim mimo znanja njihovog kolege iz RS Nebojše Radmanovića. Tim pre što ovo nije prvi put da se zvaničnici Hrvatske tajno sastaju sa predstavnicima Bošnjaka i Hrvata iz BiH, reči su sociologa iz Banjaluke dr Slobodana Nagradića, koji godinama pomno prati političke odnose na teritoriji bivše Jugoslavije.
"Sadašnji, kao i svi raniji, bošnjačko-hrvatski savez je privremen, jer su interesi jednih i drugih u BiH potpuno različiti", kaže za naš list dr Nagradić. "Krajnji cilj Bošnjaka je da postanu dominantan narod u BiH, a Hrvatska se nikada nije odrekla težnje da granica njenog uticaja bude na Drini. To je osnovni razlog zbog kojeg su i katolička crkva i zvanični Zagreb uradili sve što su mogli da oslabe onaj deo Hrvatske demokratske zajednice BiH koji je težio uspostavljanju trećeg, hrvatskog, entiteta u BiH."
Hrvatima, objašnjava naš sagovornik, sadašnja pozicija u BiH uopšte ne ide naruku. U Vladi Federacije BiH od 16 ministarskih mesta njima pripada pet, a Bošnjacima osam. Preostale tri fotelje rezervisane su za Srbe i ostale. To, dodao je Nagradić, govori da Hrvati, u odnosu na Bošnjake, nemaju ravnopravan položaj ni u Federaciji BiH, koju su 1994. godine stvorili zajedno sa bošnjačkim narodom. "Zbog toga bi Hrvatima, koji čine nešto manje od 13 odsto stanovništva u BiH, odgovaralo ukidanje RS. Kada bi se to dogodilo, a verujem da neće, oni bi dobili trećinu mesta u zajedničkim organima BiH, a u opštinama, koje bi dobile više vlasti nego što je sada imaju, u kojima su većina sve bi držali u svojim rukama", ističe Slobodan Nagradić.
On podseća da je do rascepa u HDZ BiH došlo uoči usvajanja amandmana na ustav BiH. Prethodno, protiv predloženih promena izjasnila se i Biskupska konferencija BiH, ali i deo zvaničnika Republike Hrvatske. Žestoki protivnici usvajanja ustavnih amandmana bili su i poslanici Stranke za BiH, Bosanske stranke, Socijaldemokratske unije... Za sve njih, navodi Nagradić, zajedničko je bilo to da bi usvajanje promena ustava BiH značilo "cementiranje loših rešenja iz Dejtonskog sporazuma". Pod tim, svi odreda, podrazumevaju RS i princip entitetskog glasanja, koji onemogućava da Bošnjaci i Hrvati u Parlamentarnoj skupštini BiH nadglasaju Srbe. Usvajanjem ustavnih amandmana, tvrdi on, nestala bi mogućnost ukidanja RS.
"Najteže stanje je, ipak, unutar bošnjačkog naroda. Deo manjih bošnjačkih stranaka je zaista za evropeizaciju BiH. Većina pak govori o evropeizaciji, a istovremeno su okrenuti prema Orijentu. Uostalom, poglavar Islamske zajednice reis Mustafa Cerić pozvao je muslimane u BiH na – islamizaciju. To se vidi i kroz odnos Islamske zajednice u BiH prema vehabijama. Ona je najpre negirala da je virus vehabizma zahvatio ovdašnje muslimane, onda su priznali da vehabija ima i kobajagi osudili njihovo delovanje, a sada bi da ih uvedu u legalne tokove Islamske zajednice u BiH. Da nije tako, zar bi rijaset Islamske zajednice prekjuče krenuo u otvoreni obračun sa profesorom Fakulteta islamskih nauka dr Rešidom Hafizovićem, koji je javno digao glas protiv vehabizma i njegovog utemeljivača Muhameda Abd al Vehaba", upozorava dr Nagradić.
Srbi i Republika Srpska, procenjuje on, dospeli su u poziciju u kakvoj su bili pre, na početku i na kraju rata: protiv sebe imaju novi savez starih protivnika.
Boro Marić
[objavljeno: 29.11.2006.]
.jpg)
