Izvor: Vostok.rs, 16.Jul.2012, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi satelit Plutona – eho katastrofe?

16.07.2012. -

Dalekom Plutonu pronašli su još jedan, peti satelit. Novi povod za austronome da se zamisle: odakle toliko satelita nebeskom telu koje je po razmerama mnogo manje od našeg Meseca? Još jedna činjenica u korist hipoteze o drevnoj kosmičkoj kataklizmi?

Satelit pod privremenim nazivom R5 otkriven je, kao i njegov prethodnih, R4 pre godinu dna, na snimku koji je sa velikom ekspozicijom napravio orbitalni teleskop Habl. Njegov prečnik je od 10 do 24 kilometara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Naučnici, otkrivši ga, porede porodicu satelita Plutona sa matrjoškom. Njihove orbite kao da su umetnute jedna u drugu, govori astrofizičar Astronomskog instituta Štrenberg Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Surdin.

"Pluton je uopšte jedinstven. On je bio otkriven 1930. godine, a 1978. otkrili su mu vrlo veliki satelit Haron. Od tada ga smatramo dvostrukom planetom. Kretati se pored takvog tela vrlo je neudobno. Mi znamo da sluga dva gospodara ili špijun koji radi za 2 zemlje, dvostruki agent, ne živi dugo. U tom smislu bilo koji satelit koji se okreće oko dvostruke planete takođe ne može dugo da postoji. Zato se sistem Plutonovih satelita pojavio najverovatnije po astronomskim merilima ne previše davno. Najverovatnije to su komadi dva tela koja su se sudarila pored Plutova u neko dogledno vreme, možda pre stotina miliona godina. To nije previše mnogo."

Postoji i slična verzija sudara koja objašnjava u krajnjoj liniji i pojavu Harona: sam Pluton je mogao da se sudari sa nekim srazmernim telom. Zatim se deo komada slepio u Haron, a drugi su privukli ostaci Plutona, i kasnije su oba tela stekla sfernu formu. Posle ovakvih kataklizmi mogao je da se pojavi sistem prstenova. Samo oko Plutona nisu ih našli. Po mišljenju Endrjua Šteflja iz SAD, bledni prstenovi mogu da se nađu iza orbite 5. satelita Plutona, ne bliže od 42 hiljade kilometara od centra čitavog sitema. U bližoj nestabilnoj oblasti neizbežno bi ih razorila promenljiva gravitacija dvostruke planete.

Među astronomima ima i pristalica verzije o prolasku pored Sunca palentnog sistema druge zvezde. Kao da se jedna od njenih komponenti sudarila sa Plutonom, čime oni i objašnjavaju neobični naklon orbite Plutona i obilje satelita. Vladimir Surdin sa tim se ne slaže.

"To je isključeno. Sunčev sistem verovatno uopšte nije bio podvrgnut uticaju druge zvezde. Da se tako nešto desilo, ne bismo imali tako stabilne orbite. Zemlja se okreće skoro po kružnoj orbiti. Sudari su uobičajena stvar u kosmosu. Danas je više od pola miliona malih tela pronađeno u unutrašnjem delu Sunčevog sistema, mi ih nazivamo asteroidima. Kada se toliko tela okreće nedaleko jedni od drugih, dešavaju se sudari."

Novootkriveni R5 već je unte u spisak objekata za istraživanje stanice NASA Novi horizonti. U februaru 2015. godine stanica će se približiti Plutonu toliko da će moći da se započne posmatranje. A u julu iste godine ona će proleteti na 10 hiljada kilometara od Plutona, ne kočeći. Povoljan period za najjasnije snimke će trajati samo desetak minuta. Zatim će Novi horizonti postepeno ući u polje sunčeve senke od Plutona i Harona. Ako Haron ima atmosferu, kao njego sabrat, uređaji će to primetiti. Po rečima Vladimira Surdina, misija uređaja može da otkrije tajnu porekla planete i njenog sistema.

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA    

Nastavak na Vostok.rs...