Izvor: BKTV News, 03.Apr.2012, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi problemi evrozone
Nezaposlenost zemalja evrozone najveća je od uvođenja evra i iznosi rekordnih 10,8 odsto. Španija prva na neslavnoj listi, a prate je Portugalija i Irska. Višemesečni pad proizvodnje u evrozoni glavni uzrok velikog broja nezaposelenosti.
Nezaposlenost u 17 zemalja evrozone u februaru porasla je na 10,8 odsto, što je najviši nivo od kada je uvedena zajednička valuta 1999. godine, javila je evropska statistička agencija Evrostat.
Ukupan broj nezaposlenih bio je nešto više od >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << 17 miliona, što je 162.000 više nego prethodnog meseca. Ovo je deseti uzastopni mesec u kome je rast nezaposlenosti ili na nivou od deset odsto ili ga prelazi, što ima za rezultat da evrozona ima 1,476 miliona nezaposlenih više nego pre godinu dana.
Španija je i dalje na čelu evrozone kada se u vidu ima nezaposlenost, pošto je 23,6 odsto Španaca bez posla. Komšijski Portugal sledi sa 15 odsto, a na trećem mestu neslavne liste je Irska sa 14,7 odsto.
Španski premijer Mariano Rahoj poručio je Špancima da vlada nema izbora nego da sprovede potrebne reforme.
Na nivou cele Evropske unije postavljeni su novi rekordi što se nezaposlenosti tiče, a u februaru je iznosila 10,2 odsto, što predstavlja apsolutni rekord Unije, navodi Evrostat.
U Grčkoj, koja se ne nalazi u evrozoni, poslednji podaci iz decembra pokazuju da je nezaposlen svaki peti Grk, odnosno da stopa iznosi 21 odsto. Ni Italija nema čime da se pohvali u prethodnom periodu, pošto je u februaru nezaposlenost dostigla novi rekord od 9,3 odsto.
Najniža nezaposlenost je u Austriji (4,2 odsto), Holandiji (4,9 odsto), Luksemburgu (5,2 odsto ) i Nemačkoj (5,7 odsto).
Analitičari smatraju da je evrozona ove godine ušla u recesiju, nakon što jeekonomija oslabila za 0,3 odsto u poslednjem kvartalu 2011. godine. Recesija se definiše kao dva uzastopna kvartala negativnog privrednog rasta.
Glavni uzrok povećanja nezaposlenosti treba tražiti u višemesečnom padu proizvodnje u 17 članica evrozone, pokazalo je istraživanje koje je obavila kompanija 'Markit'.
Prema tim podacima i objavljenom indeksu trgovine privredna aktivnost je najniža u poslednja tri meseca i iznosi 47,7, u odnosu na 49 prethodnog meseca. Svaki indeks ispod 50 ukazuje na smanjenu privrednu aktivnost
Kristijan Šulc iz 'Berenberg banke' ističe da je Evropa oslabljena krizom i ta slabost se odražava kroz prerađivačku aktivnost i nezaposlenost.
'Gledano na duži rok, mere evropskih lidera ulivaju nadu da se Evropa može vratiti privrednom rastu', smatra Šulc.
Činjenica koja posebno zabrinjava je što su najjače ekonomije evrozone, Nemačka i Francuska, takođe zabeležile pad privredne aktivnosti, koja je u Francuskoj najniža u poslednja 33 meseca - 46,7, pokazali su rezultati istraživanja 'Markita'.
Austrija i Irska su jedine dve zemlje gde je u martu zabeležen rast industrijske proizvodnje.
U zemljama evrozone u martu se smanjivanje novih porudžbina odvijalo brže nego u februaru, što je uticalo na nova otpuštanja radnika, naveo je 'Markit'.
Sektor industrijske proizvodnje je važan za ekonomski rast evropskih zemalja u trenutku kada mnoge države primenjuju mere štednje kako bi se izborile sa dužničkom krizom.
Izvor: RTS
Tweet
