Izvor: Politika, 03.Sep.2014, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi pravila za bankrot država
Slučaj „Argentina” smanjuje moć protivnika restrukturiranja ogromnih dugova
Grupa od više od 400 vodećih svetskih banaka, investitora i trgovaca državnim hartijama od vrednosti, dogovorila se prošlog petka da promeni način ophođenja prema zemljama na ivici bankrota, oduzimajući pravo veta onima koji odbiju da učestvuju u restrukturiranju državnog duga, preneo je Rojters.
Po novom, tročetvrtinska većina vlasnika obveznica nesolventnih država biće u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogućnosti da oblikuju uslove restrukturiranja duga (produženje rokova naplate, smanjivanje glavnice...). Ove izmene biće obavezujuće za sve vlasnike državnih hartija od vrednosti, uključujući i one koji glasaju protiv restrukturiranja. Međunarodno udruženje međunarodnog tržišta kapitala (ICMA) odlučilo se na ove promene da bi se sprečilo ponavljanje drame nastale iza „selektivnog” bankrota Argentine krajem jula.
Argentina se,inače, obratila Međunarodnom sudu pravde u Hagu radi mišljenja kako da tuži američku vladu. MMF je upozorio da nedavna odluka njujorškog suda protiv Argentine može ugroziti buduća dogovaranja nesolventnih država (ima ih najmanje sedam u ovom trenutku) s poveriocima. Grčka i Belize najavili su kupcima državnih obveznica da u slučaju eventualnih budućih sporova priznaju samo nadležnost domaćih sudova... – Ovo je samo deo lavine međunarodnih reakcija prošlog meseca, pošto je presuda američkog federalnog sudije Tomasa Grajseja (84) gurnula drugu najjaču u ekonomiju Latinske Amerike u „selektivni” bankrot.
Da podsetimo, Grajsejovom presudom Argentini je naloženo da u celosti isplati potraživanja dva spekulativna fonda koji su odbili da učestvuju u restrukturiranju državnog duga, i to istovremeno kad namiruje prispele obaveze prema ogromnoj većini pomirljivijih poverioca – krajem juna.
Buenos Ajres je prethodno kod banke „Njujork Melon” položio 539 miliona dolara kako bi 30. juna na vreme isplatio pristigle kamate pomenutoj većini poverilaca, među njima i Džordžu Sorosu. Sudija Grajsej istovremeno je zabranio banci „Njujork Melon” i drugim američkim bankama da pomognu Argentini da ispoštuje rok isplate spomenutih kamata i naložio potragu za imovinom te zemlje u inostranstvu za slučaj da Buenos Ajres odbije da isplati spekulativne investitore po nominalnoj vrednosti obveznica koje su svojevremeno kupili.
Pošto je prošao dodatni rok od mesec dana za dogovor Buenos Ajresa s američkim spekulativnim fondovima, a pomirljiviji investitori nisu dobili očekivanu kamatu, ta zemlja je skliznula u „selektivni” bankrot.
Posle toga, Argentina nije ustuknula pred pravosnažnom odlukom američkog Federalnog suda, čiju je nadležnost prihvatila kad je u vreme krize, početkom milenijuma, strancima nudila hartije od vrednosti.
Za početak, zabranila je rad banci „Njujork Melon” u Argentini i najavila da će poverioce ubuduće isplaćivati preko Nacionalne banke u Buenos Ajresu. Zatim se obratila sudu u Hagu, optužujući sudiju Grajseja da je „agent spekulativnih interesa”, a SAD da saučestvuju u destabilizaciji latinoameričke države.
„U Americi ne postoji vladavina zakona. Kako američki sud može da spreči isplatu obaveza po obveznicama koje su vlasništvo trećih subjekata?” upitao je Horhe Kapitanić, šef kabineta argentinske predsednice Kristine Kiršner.
Reagujući po upitu švajcarske banke UBS i niza drugih vlasnika argentinskih hartija od vrednosti, Međunarodno udruženje za svopove i derivate procenilo je početkom avgusta da je Argentina ipak u stanju „bankrota” jer 30. juna poveriocima nije isplatila kamate!
Šta dalje biva sa 29 milijardi dolara stranog novca upletenog u biznis sa starim argentinskim obveznicama? Kako će ubuduće reagovati druge države koje su prema procenama američkih kreditnih agencija na ivici bankrota?
Te dve dileme i prkosni stav Argentine da „stvar tera dalje”, nagnali su međunarodnu bankarsko-finansijsku elitu da prošlog petka promeni buduća pravila dogovara o bankrotu država.
Odluka Međunarodnog udruženja tržišta kapitala nadjačala je odluku njujorškog suda, ocenio je Lejland Gros, generalni savetnik ICMA.
Žilavi otpor Argentine isplatio se – bar kada su budući bankroti u pitanju. Za sada nije jasno kako će se rasplesti pregovaračka drama Argentine i dva američka spekulativna fonda? Kao ni koliko će godina (nesolventnim) državama biti potrebno da razviju tehnike zadobijanja naklonosti potrebne većine stranih poverilaca za „šišanje” dugova.
Tanja Vujić
objavljeno: 03.09.2014.
