Izvor: Politika, 23.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi partneri, stari rivali
"Istorijska" poseta kineskog predsednika Indiji: mnogo međusobnih komplimenata, sporazuma i podozrenja
ANALIZA VESTI
Azija je poslednjih dana centralna diplomatska pozornica sveta: Buš je prvo bio u Vijetnamu, potom u Indoneziji, produžava za Japan, Bler posećuje Avganistan. Ali najveću "težinu" svakako ima samit lidera dve zemlje koje čine više od trećine čovečanstva i dve, na početku 21. veka, najdinamičnije ekonomije: Indije i Kine.
Predsednik Hu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Đintao je upravo završio zvanične razgovore u Nju Delhiju u koji je stigao u ponedeljak. Sporazumi, protokoli i memorandumi (ukupno 13) potpisani su, date su izjave i objavljeno zvanično saopštenje. Pre nego što (u četvrtak) otputuje u susedni Pakistan, posetiće Mumbaj (Bombaj) i Agru, gde je čuveni Tadž Mahal...
Dovoljno prostora
Huova poseta je dobila epitete "istorijske" ne samo zbog činjenice da je on prvi kineski predsednik koji u Delhi stiže posle deset godina, već i zbog novih okolnosti kad je reč pre svega o Indiji – njenog novog statusa na globalnoj sceni kao pomaljajuće ekonomske supersile – ali i novog pragmatizma koji u njihovim međusobnim odnosima već neko vreme čini protivtežu njihovom starom rivalstvu i međusobnom nepoverenju.
Neki od tih elemenata nisu promakli ni na samom Huovom dolasku u Delhi. Njegov domaćin, premijer Manmohan Sing nije ga dočekao na aerodromu (Buša pre nekoliko meseci jeste). Hu je u Delhiju imao i neformalni "doček": nekoliko stotina tibetanskih izbeglica pozdravilo ga je demonstracijama.
Razgovori Sing–Hu odaslali su, međutim, nekoliko zanimljivih i važnih poruka. Jedna od njih je definicija predsednika Hua da su "Kina i Indija dve važne zemlje u nastajućem multipolarnom svetskom poretku". Ključnom je, takođe, ocenjena i njegova izjava da "ima dovoljno prostora za obe da rastu zajedno". (Jedna od glavnih teza kineske štampe ovim povodom glasi pak da je kinesko-indijsko partnerstvo "od globalnog značaja".)
Slične komplimente uputio je i domaćin. Potpisani sporazumi, koji su inače unapred usaglašeni, odnose se na finansije, informacije, energiju, nauku i tehnologiju, poljoprivredu, obrazovanje... Najzapaženiji je pri tom program koji treba da omogući da međusobna trgovina, sa ovogodišnjih 20 milijardi dolara, do 2010. bude udvostručena (pre 15 godina iznosila je samo 260 miliona).
Kina neće "opstruirati" indijsko-američki nuklearni sporazum (upravo overen u američkom Senatu) koji će Delhiju otvoriti vrata strogo kontrolisanog tržišta nuklearnog goriva i tehnologije. Između dva ministra inostranih poslova biće ustanovljena "vruća linija", a nije promaklo ni ono što je predsednik Hu, na posebnom susretu, rekao liderima dve indijske komunističke partije (koje podržavaju sadašnju vladu Nacionalnog kongresa): "Budite pragmatični, ovo je era globalizacije..."
Himalajski led
Samit u Delhiju nije, međutim, doneo značajniji pomak ni po jednom spornom pitanju zbog kojih indijsko-kineski odnosi povremeno podsećaju na hladnoratovske. Glavni problem: pitanje granice na Himalajima, nerešen od međusobnog kratkog rata 1962, opstaje – njime će se i dalje baviti zajedničke komisije i komiteti. Koliko je živ, posvedočila je prilično provokativna izjava kineskog ambasadora u Delhiju uoči dolaska predsednika Hua, kada je indijsku saveznu državu Aranunčal Pradeš proglasio kineskom teritorijom.
Dva azijska džina su pre svega takmaci u regionu, gde se njihovo rivalstvo vodi po hladnoratovskom principu "nultog zbira": dobitak za jednog gubitak je za drugog, i obrnuto. Indija tako ne krije zabrinutost zbog kineskih nastojanja (i praktičnih rezultata u tome) da u svoju orbitu uvuče neke zemlje iz neposredne indijske "zone", poput Butana, Nepala, Bangladeša, Šri Lanke, Maldiva i Burme.
Pakistan, glavni indijski protivnik, već dugo je strateški partner Kine, snabdevač nuklearnim tehnologijama i naoružanjem. Kao mogućnost, na samitu je, doduše, kao mogućnost pomenuta i nuklearna saradnja Delhija i Pekinga, dometi su ostali nejasni. Kineska strana se, pak, požalila na barijere na koje njeni biznismeni nailaze u Indiji...
Samit je u svakom slučaju doneo detant: pitanje je sada kojom brzinom će se otapati himalajski led. Formula istovremenog partnerstva i rivalstva će svakako ostati okvir za duže vreme, s obzirom na suprotstavljene interese (nadmetanje na pijaci globalnih energetskih resursa pri tom je najupadljivije), međusobne nejednakosti i različitosti. Kina je sada u prednosti na svim poljima, od međunarodnog statusa (članica Saveta bezbednosti, protivi se indijskim ambicijama da i ona uđe u taj klub), do ekonomske snage (Indija je jača samo u softverskoj industriji i u broju milijardera).
Eksperti, međutim, već dugo polemišu oko toga da li su kineske prednosti privremene i u kojoj meri su (ne)dostižne, s obzirom na razlike u političkim sistemima i posledicama koje bi to moglo da ima u budućnosti. Kina je još jednopartijski monolit, Indija dinamična demokratija. "Indija je haotična na površini, ali postoji konsenzus u dubini sistema", konstatuje jedan američki profesor. "Kod Kine je obrnuto: stabilna je na površini, ali ne i po dubini." To je podvučeno i u jučerašnjem komentaru "Tajms ov Indija": "Mi imamo zajedničke ekonomske interese, ali naši politički sistemi nemaju ništa zajedničkog".
Milan Mišić
[objavljeno: 23.11.2006.]
