Izvor: Politika, 07.Jun.2013, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi odnos snaga u Ankari
Predsednik Abdulah Gul mudrim potezima sprečio eskalaciju sukoba i uvećao šanse da iduće godine ponovo bude izabran za šefa države
Politička scena Turske, posle višednevnih protesta građana, kako god se oni okončali, više neće biti kao što je dosad bila. Ključnu ulogu u sprečavanju eskalacije sukoba odigrao je predsednik Abdulah Gul, koji je od prvog dana u kontaktu sa čelnicima Istanbula, članovima vlade i liderima opozicionih partija. Tek posle njegove intervencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlasti su priznale da je bilo prekomerne upotrebe sile i vicepremijer Bulent Arinč, koji poslednjih dana zamenjuje predsednika vlade, koji je u poseti zemljama severne Afrike, izvinio se građanima koji su bili žrtve intervencije pripadnika snaga bezbednosti.
„Demokratija nisu samo izbori (nekoga na vlast). Treba prihvatiti i rešavati opravdane zahteve građana”, istakao je Gul i pozvao sve strane da se uzdržavaju nasilja.
Premijer Erdogan, koji završava posetu zemljama Magreba, nije komentarisao ovo upozorenje šefa države. Sada se sa interesovanjem očekuje njegov povratak u Ankaru, odnosno da li će spustiti ton protiv demonstranata – ekstremista i pljačkaša kako ih je nazvao – koji ga optužuju sa samovlašće. Gul i Arinč su mu otvorili put za dijalog sa nezadovoljnim građanima.
Najnoviji razvoj na uzavreloj sceni zemlje potvrđuje da je u usponu „politička zvezda” Gula, uoči predsedničkih izbora koji treba da se održe 2014. godine, konstatuje poznati politički komentator Murat Jetkin.
„Premijer Tajip Erdogan više nije svemoćan (kao što je to dosad bio)”, ističe ugledni istanbulski dnevnik „Hurijet”.
U Turskoj iduće godine građani će, umesto poslanika u parlamentu, prvi put direktno birati novog šefa države. Kao sigurni kandidati se odranije pominju Gul i Erdogan, iako to oni zvanično još nisu potvrdili. Ukoliko se to obistini, a sigurno hoće, biće to prvi direktan dvoboj dvojice političara koji su zajedno osnovali vladajuću Partiju pravde i razvoja.
Kandidatura Gula je jednog trenutka bila sporna, pošto je on na tu funkciju izabran po starom sistemu, po kome je imao pravo samo na jedan sedmogodišnji mandat. U međuvremenu je ustav promenjen i šef države sada može da ima dva mandata od po pet godina. Prema tumačenju Ustavnog suda, Gul može da se ponovo kandiduje.
„Ja ću saopštiti svoju konačnu odluku kada za to dođe vreme”, diplomatski je odgovorio na pitanje novinara da li će se ponovo boriti za fotelju šefa države.
Harizmatični Erdogan, u poslednjoj deceniji bez sumnje najpopularniji političar u Turskoj, suočio se sa velikim izazovom, ali sigurno se neće lako predati. U javnoj debati oko donošenja novog ustava on je već pokrenuo inicijativu da se uvede, umesto parlamentarnog, predsednički sistem. To se objašnjava potrebom da se smanji birokratski aparat i da izvršna vlast postane efikasnija. Ta inicijativa je odmah izazvala protivljenja i u opoziciji su optužili Erdogana da menja sistem kako bi zadovoljio lične vlastodržačke ambicije.
„On (Erdogan) želi da pretvori Tursku u zemlju kojom vlada jedan čovek”, upozoravaju u vodećoj opozicionoj Republikanskoj partiji. Toj ideji se protivi i predsednik Gul i u vladajućoj partiji su delimično ustuknuli i sada govore o polupredsedničkom sistemu, mada nije jasno što bi to praktično značilo.
Najnoviji događaji će sigurno u prvi plan isturiti i borbu između proislamističke Partije pravde i razvoja i sekularista koji godinama upozoravaju da Erdogan korak po korak vraća tiho zemlju u prošlost. Protesti su potvrdili da to sada shvataju i mnogi građani koji ne pripadaju nijednoj partiji. U vladajućoj stranci opovrgavaju te optužbe i tvrde da su oni konzervativci poput demohrišćana u zapadnoj Evropi.
U najnovijoj anketi, koju su sproveli istraživači Univerziteta „Bilgi”, više od 70 odsto demonstranata je potvrdilo da ne pripadaju nijednoj stranci. Oni sebe vide kao liberale koji više ne žele da trpe stege premijera Erdogana. U pitanju su mladi, uzrasta od 19 do 30 godina (63 odsto anketiranih), koji žele da žive u 21. veku, a ne u otomanskim kasarnama koje vlast sada ponovo želi da podigne na trgu Taksim.
-------------------------------------------------------------------------
„Žena u crvenom” simbol otpora
Sejda Sungar ili „žena u crvenom” postala je simbol antivladinih protesta u Turskoj, nakon što su fotografije na kojima prkosi policajcu koji je zasipa mlazom tečnog suzavca obišle svet, a javnost je naknadno saznala da je ona ugledni stručnjak urbanista i predavač Tehničkog fakulteta u Istanbulu. Sungar, čija je silueta preko noći postala hit na internetu, kao i na istanbulskim fasadama i plakatima i nalepnicama, prokomentarisala je svoju borbu za građanska prava kao tipično iskustvo za ljude u Turskoj, iako se u centru pažnje našla baš ona. Prema rečima demonstranata, prizor koji je zabeležen na travnjaku ispred policijskog kordona dok Sejda Sungar mirno šeta u letnjoj crvenoj haljini dok je policajac sa zaštitnom maskom zasipa u lice mlazom suzavca pod pritiskom „sažima suštinu protesta” u kojem policija napada nenasilne demonstrante koji žele da zaštite građanske vrednosti.
Vojislav Lalić
objavljeno: 07.06.2013.
