Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi izbori, stari kandidati
Italijani poslanike biraju na proleće, a najviše šansi za premijersko mesto ima milijarder Silvio Berluskoni
Italijanski parlament juče je raspušten, a prevremeni generalni izbori zakazani su za 13. i 14. april. Odluka predsednika države Đorđa Napolitana da raspusti Predstavnički dom i Senat bila je očekivana pošto su propali pregovori o formiranju privremenog kabineta i promeni izbornog sistema.
Svetski mediji izveštavaju da će na izborima u aprilu pobediti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << desničarska Italijanska snaga (Forca Italija) Silvija Berluskonija (71),
Večiti Berluskonijev rival Romano Prodi ovog puta rekao je „ne” novom odmeravanju snaga. Umesto njega u ime Demokratske partije premijersko mesto će najverovatnije „loviti” gradonačelnik Rima Franko Veltroni (52). Predviđena razlika u glasovima dostiže 16 odsto u korist Berluskonija.
Predsednik države nije zadovoljan što je morao da raspiše izbore, jer smatra da ni nova vlada, verovatno Berluskonijeva, neće doživeti kraj redovnog mandata.
– Novi izbori su anomalija koja će ostaviti posledice na vladanje ovom zemljom – izjavio je šef države Napolitano. On je rekao da „žali” zbog ovakvog epiloga krize nastale kada je krajem januara pala vlada Romana Prodija. Prvi čovek Italije smatrao je da prvo treba promeniti izborni zakon, pa tek onda pozvati Italijane da glasaju.
Od prošlog do najavljenog glasanja proći će dve godine, a vlada levog centra Romana Prodija trajala je 20 meseci. To za italijanske prilike nije strašna ili neočekivana stvar. Italijani su navikli da kabinet formiraju brojne stranke različitih orijentacija koje se ubrzo posle izbora tako posvađaju da je krah vlade neizbežan.
Od nastanka italijanske republike 1946. vlade su u proseku trajale godinu dana, a premijer Amintore Fanfani je „rekorder” jer je 1954. godine uspeo da se održi svega 19 dana na vlasti. Bez obzira na personalne smene u premijerskoj fotelji, Italijom je pola veka vladala stranka Hrišćanska demokratija. Berluskoni je prvi put postao premijer 1992. ali se održao samo osam meseci. Njegov takmac na levici Romano Prodi prvi put je postao premijer 1996. i na funkciji je ostao dve godine. Obojici je data druga šansa – Berluskoniju je isticao ceo mandat kada ga je na izborima 2006. kao lider levičarske Maslina koalicije pretekao Prodi i po drugi put postao premijer.
Italijansku politiku u poslednjih 15 godina obeležavaju Berluskoni i Prodi koji na desnom odnosno levom centru okupljaju partnere iz malih partija. Jedan broj stranaka bliskih centru lako se priklanja i jednom i drugom bloku, ali su se takva savezništva pokazala kao kratkotrajna. Gotovo nijedna italijanska vlada od Drugog svetskog rata nije trajala ceo mandat.
Ipak, ni komplikovan izborni zakon ni politička scena zatrpana brojnim fragmentisanim partijama nisu odvratili Italijane od ekonomskog uspeha. Prema veličini bruto domaćeg proizvoda Italija je sedma ekonomija sveta, a četvrta u Evropi. Česta smena premijera nije smetala Italiji da postane članica G-8, grupe najrazvijenijih zemalja sveta. Ekonomija je rasla bez obzira na krize vlasti, mada je Prodijev pad nagnao vodeće industrijalce i brojne građane da, ipak, pozovu na kretanje ka dvopartijskom sistemu.
Kao glavnu manu prevremene smene vlasti ekonomisti navode zastoj u fiskalnoj politici koju je vodio Prodi, a za koju svi sumnjaju da će je Berluskoni nastaviti. EU je italijanskog premijera kojem je prestao mandat pohvalila zbog kresanja budžetskih izdataka, mada budžetski deficit i dalje premašuje evropske standarde.
Prodi je nasledniku još ostavio i inflaciju od 1,7 odsto, stopu nezaposlenosti od 6,7 odsto (na jugu zemlje i do 20 odsto) i predviđeni rast proizvodnje za 2008. od 1,5 odsto, što je najmanji postotak među najjačim ekonomijama. Magazin „Ekonomist” savetuje novu garnituru vlasti da liberalizuje socijalni i penzioni sistem koji se veštački održava zahvaljujući pritiscima uticajnih sindikata.
J. S.
[objavljeno: 07/02/2008]
