Izvor: Politika, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi bunt, stare podele
Pola veka od ustanka protiv sovjetske okupacije, vladajuće socijaliste optužuju da su naslednici nedemokratskog komunističkog režima
Okršajem na peštanskoj strani mosta Eržebet, u prvim satima jučerašnjeg dana, kada su jake policijske snage, koristeći mašine za čišćenje snega, uspele da uklone barikade i rasteraju preostalu grupu od nekoliko stotina najupornijih demonstranata, završeni su protesti u Budimpešti koji su bacili u zasenak glavni događaj, obeležavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 50-godišnjice antisovjetske revolucije.
Mađarska prestonica juče je osvanula mirna, ali na ulicama su još vidljivi tragovi velikih nereda, o čijem intenzitetu svedoči i bilans od 128 povređenih, uključujući tu i desetak policajaca, kao i 130 uhapšenih, izvestile su agencije.
Incidenti nisu bili neočekivani, situacija u glavnom gradu Mađarske dugo je već rovita, otkako je sredinom septembra danima vođen ulični rat, a hiljade građana okupljale se na Trgu Košut ispred parlamenta zahtevajući ostavku socijalističkog premijera Ferenca Đurčanja.
Pripadnicima bezbednosti je stoga, povodom komemorativnih svečanosti i prisustvu velikog broja evropskih državnika i stranih izaslanika, još u ponedeljak upućeno pojačanje iz unutrašnjosti, a prema rečima predstavnika policije, te dodatne snage će u Budimpešti ostati do daljeg. "Gradsku oblast i dalje smatramo zonom operativnog delovanja", izjavio je, prema navodu Frans presa, ovaj zvaničnik a što drugim rečima znači da će policija nemilosrdno reagovati u slučaju bilo kakvih ispada.
Tokom prekjučerašnjeg dana, kao i u noći između ponedeljka i utorka, čuvari reda upotrebili su vodene topove, gumene metke i suzavac (20 kanistera potrošeno, tvrdi kamerman Rojtersa) protiv demonstranata koji su ih gađali kamenicama, flašama i svime što bi im došlo pod ruku.
Osuđujući agresivnost demonstranata, premijer Đurčanj izjavio je da je policija delovala u skladu sa ovlašćenjima i ponovio da se neće dozvoliti da "nekoliko hiljada ljudi teroriše grad".
U pitanju je, ipak, znatno veći broj nezadovoljnih aktuelnom vladom i njenim čelnikom, s obzirom na to što je karijeru gradio i bogatstvo sticao u vreme bivšeg režima, pa za mnoge važi kao tipičan primer komunističkog profitera.
Vladajuća koalicija socijalista i liberala koja u parlamentu drži 210 od 386 mesta, stala je juče iza premijera i njegovog reformskog programa, dajući mu punu podršku, dok predstavnici opozicije nisu hteli ni da ga saslušaju, već su napustili salu kada se Đurčanj obratio poslanicima.
Dan ranije, bojkotujući centralnu svečanost, Viktor Orban, vođa desničarskog Fidesa (Građanskog saveza), glavne opozicione stranke, uspeo je da na odvojeni miting privuče sto hiljada ljudi koji nisu želeli da zajedno sa "lažljivim premijerom" odaju poštu herojima i žrtvama ustanka. U revoluciji, za čiji se početak uzima 23. oktobar 1956. godine, poginulo je 2.800 učesnika, 225 je pogubljeno, a iz zemlje pobeglo više od 200.000 ljudi. Sa sovjetske strane život je izgubilo 700 vojnika Crvene armije. Kao jedan od prelomnih istorijskih događaja, bunt protiv staljinističke vlasti (mada je Staljin u tom trenutku bio mrtav već četiri godine, ali je njegov spomenik i dalje stajao u centru Budimpešte), izaziva neprekidna sporenja i podele, odnosno suprotstavljena tumačenja.
Bez obzira na to što je predsednik Laslo Šojom, pozivajući ovih dana Mađare na jedinstvo, podsećao da je i pre pedeset godina nacija bila jedinstvena u težnji ka slobodi i demokratiji, onima koji su danas na vlasti protivnici osporavaju pravo da uopšte obeležavaju taj datum, pošto su naslednici komunista i ne razlikuju se od prethodnika.
Taj duh podeljenosti bio je primetan i tokom ceremonije, jer su pojedini veterani revolucije odbili da se rukuju sa premijerom.
Đurčanjov položaj ozbiljno je uzdrman otkako je pre šest nedelja u javnost dospeo audio-snimak njegovog izlaganja na jednom proletošnjem zatvorenom sastanku, kada je bez pardona i samokritički govorio o situaciji u zemlji priznajući da su i on lično i cela partija obmanjivali i lagali birače kako bi obezbedili pobedu na izborima.
Ali afera sa trakama i lažima samo je izoštrila sliku podeljenog društva koje je za kratko vreme prešlo iz jedne u drugu istorijsku epohu. Oktobarska (mađarska) revolucija simbol je te prethodne ere, a njena godišnjica podstakla je mučne uspomene na kolektivnu tragediju i poraz. Stoga i neredi kojima je jubilej proprećen mogu da posluže kao višeznačni pokazatelj.
D. Dragić
[objavljeno: 25.10.2006.]
