Izvor: Politika, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove nevolje
Pentagon izbegava borbe protiv narkoilegale Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 5. decembra – Nove velike nevolje pritisle su SAD i široku međunarodnu koaliciju i u Avganistanu, sa zabrinutošću se konstatuje u Vašingtonu, iako je do nedavno njihov angažman u toj zemlji istican kao uspešan model internacionalne intervencije. Ojačali su svrgnuti talibani, dejstvuje reorganizovana Al kaida, učestali su atentati i diverzije, procvetala je narkoilegala, razgranale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se plemenske milicije, vrlo je sužen autoritet centralne vlasti...
Avganistan je na putu da postane nova "krahirana država" – upozoravaju i ovdašnji političari i članovi misije Saveta bezbednosti UN koja je nedavno imala neposredni uvid u tamošnja zbivanja. Na kocki je i autoritet NATO – dodaju predstavnici vojne alijanse koja na tom frontu prvi put dejstvuje izvan Evrope.
Stvari idu loše u tom "dobrom" ratu (pod okriljem UN, kao odgovor na terorističke atentate otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001) – konstatuje i "Njujork tajms" u današnjem uvodniku, ocenjujući da je takva kontraproduktivnost rezultat pogrešnih poteza administracije Džordža Buša. Pohodom na Irak, Vašington je zapustio Avganistan toliko da američki instruktori nisu istrenirali lokalnu policiju ni za izvršavanje rutinskih, a kamoli rastućih i sve izazovnijih bezbednosnih zadataka.
Bušu je već zamerano da je "jednostranim i preteranim koncentrisanjem" na Irak zanemario druga žarišta i izazvao podele čak i u savezničkom taboru. A sada se ispostavlja da se stanje pogoršava na oba najveća američka poprišta – i u Iraku i u Avganistanu, gde se sve više uočavaju i nedostaci u redovima NATO.
Za povećana iskušenja u Avganistanu, alijansa nema dovoljno vojnika a pogotovu joj nedostaju pravi borci – upravo je sugerisao general Karl Ajkenberi, odlazeći tamošnji komandant američkih trupa, najvećeg kontingenta u sastavu od 32.000 vojnika članica NATO i drugih zemalja. Za uspeh operacija potrebno je da se otklone preostala nacionalna ograničenja (neka su ublažena na nedavnom samitu u Rigi) u kolektivnom angažmanu – izjavio je "Ju-Es-Ej tudeju" i naglasio da je naročito važno šire učešće tamo gde je "gusto".
Nije u redu, kaže, da u vojnom savezu postoje dve grupe –– jedna koja se bori i trpi gubitke, i druga koje nema na najopasnijim mestima niti je dovoljno opremljena za poprište. Spremnost za upuštanje u bitke nedostaje i američkim trupama, izveštava danas "Los Anđeles tajms", jer izbegavaju da se sukobe sa sve jačim snagama avganistanskih narkodilera.
Pentagon, prenosi se, tvrdi da nema dovoljno ljudstva ni mogućnosti da se upušta u borbe protiv te ilegale, jer su njegovi vojnici usredsređeni na akcije protiv talibana i njihovih saveznika. Američko ministarstvo odbrane se pri tom prepire sa sunarodničkom Upravom za borbu protiv droge (DEA) i poručuje da protiv "narkosa" treba da se, u okviru zavođenja reda, biju avganistanski policajci.
U međuvremenu, izrasta novi "podzemni" moćni sistem. Avganistanski "kumovi" kontrolišu 92 odsto globalnog prometa opijumom, od kojeg zarađuju 2,3 milijarde dolara godišnje. Deo tog profita odlazi talibanima i drugoj gerili, pa i diverzantima Osame bin Ladena –– procenjuju ovde.
Ali, Pentagon nije spreman da otvara novi front – protiv opijumske ilegale iako finansira njegove protivnike. Strepi, kako se navodi, da bi upuštanjem u takve okršaje povećao gnev stanovništva, čija se jedna osmina izdržava gajenjem maka koji se posle prerađuje u opijum čija prodaja, po nekim procenama, dostiže trećinu ukupne vrednosti nacionalne ekonomije...
Moć talibana raste na opijumu – upozoravaju ovdašnji stručnjaci i insistiraju da kopnene i vazdušne snage Pentagona, koje još tragaju za Bin Ladenom, krenu i u ofanzivu protiv narkokumova. Takvu vanrednu pomoć traži i avganistanski predsednik Hamid Karzai. Ako se ne poveća agresivnost protiv opijumske ilegale – kaže bivši antinarkotički šef u Stejt departmentu Robert Čarls – "sve dosad postignuto će pasti u vodu".
M. Pantelić
-----------------------------------------------------------
Incident u Jemenu
Udar na američku ambasadu
Prema izveštajima agencija
SANA – Nepoznati napadač pucao je juče rano ujutro iz "kalašnjikova" na američku ambasadu u Sani, glavnom gradu Jemena.
Uprkos iznenadnom rafalnom dejstvu, napadač nije uspeo da provali u kompleks ambasade SAD: u sukobu sa jakim odredom snaga bezbednosti Jemena, terorista je povređen i prebačen u bolnicu gde je podvrgnut policijskom ispitivanju, javile su agencije. Niz stranih ambasada smeštenih u Sani dobilo je, inače, ovih dana službeno upozorenje domaćina "o mogućem neposrednom terorističkom napadu".
Udar na američku ambasadu dogodio se nakon što je Jemen krajem novembra osetno pojačao bezbednost u strateškoj luci Aden na prilazu Crvenom moru. Dojava stranih obaveštajnih službi zvaničnoj Sani, da bi Al kaida mogla izvršiti teroristički napad na Aden, izazvala je bezbednjačku opsadu ključne tankerske luke na putu iz Azije ka Evropi.
Jučerašnji udar na ambasadu SAD i obaveštajno upozorenje o mogućem udaru na Aden usledili su u vreme kada američka mornarica razmatra planove o ponovnom korišćenju te luke za tankovanje svojih ratnih brodova gorivom.
Terorističke ćelije Al kaide izvele su od početka milenijuma dva spektakularna napada na strane brodove ukotvljene u teritorijalnim vodama Jemena. Islamski ekstremisti su oktobra 2000. čamcem udarili u potpalublje američkog razarača "Koul" i u tom napadu poginulo je 17 američkih mornara. Al kaidin čamac kamikaza udario je oktobra 2002. godine u francuski supertanker u blizini naftaških instalacija na jugoistoku Jemena.
U borbi protiv globalnog terorizma, vlada Jemena svrstala se uz zapadnu alijansu koja ima jako vojno uporište u susednom Džibutiju, ali je režim u Sani često na meti bezbednjačkih kritika. Početkom godine grupa osvedočenih pristalica Al kaide uspela je da pobegne iz zatvora bez traga.
Osama bin laden, zloglasni osnivač Al kaide, rođen je u Jemenu.
T. V.
[objavljeno: 06.12.2006.]
