Izvor: Blic, 02.Mar.2009, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nove linije podele muče EU

Na drugom vanrednom samitu Evropske unije u poslednjih osam dana lideri EU su juče u Briselu pokušali da oforme jedinstven front protiv protekcionizma i spreče da ekonomska kriza otvori nove podele na istok i zapad. U dokumentu razmatranom na skupu, članice Unije su najavile da će učiniti sve što je u njihovoj moći da podstaknu ekonomski rast, a da pri tom ne krše pravila o jedinstvenom tržištu evropskog bloka.

„Postoji konsenzus oko potrebe da se izbegnu bilo kakve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << unilateralne protekcionističke mere”, rekao je posle samita Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.

„Skup mora osigurati maksimum mogućnosti da se u okviru jedinstvenog tržišta EU pokrene proces ekonomskog oporavka”, navodi se u dokumentu sa samita.

Uoči skupa sazvanog nakon što se među članicama EU iz centralne i istočne Evrope proširila zabrinutost zbog mogućih protekcionističkih mera, Ferenc Đurčanji, mađarski premijer, upozorio je da „ne treba dozvoliti da nova gvozdena zavesa podeli Evropu”, a njegov poljski kolega Donald Tusk poručio je da se mora izbeći „protekcionizam i egoizam”. „Napori i mere u borbi protiv ekonomske krize unutar EU moraju poštovati princip solidarnosti, ali zahtevaju i da svi akteri pokažu odgovornost”, naveo je Mirek Topolanek, premijer Češke, čija zemlja predsedava Unijom. Mađarski premijer je predložio da se za finansijski sektor zemalja istočne Evrope donese plan pomoći u visini od 160 do 190 milijardi evra. Ali Mirek Topolanek se usprotivio toj ideji.

„Ne mislim da je istočna Evropa specijalna regija, ne verujem da je potrebno da se izdvoji nekoliko zemalja u okviru EU. Podržaću pomoć EU svim zemljama kojima je to potrebno, a ne posebno istočnoj Evropi”, rekao je Topolanek.

Jedna od ideja Đurčanjija je i ubrzanje širenja zajedničke valute na zemlje koje još nisu u evrozoni. Međutim, rukovodstvo EU, uključujući Evropsku komisiju, isključuje takvu mogućnost.

„Ne treba preko noći menjati kriterijume za prijem u evrozonu”, rekao je Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga i predsedavajući 16-člane evrozone.

Prema nekim spekulacijama, poslednje dve nedelje visoki predstavnici baltičkih zemalja i Bugarske vodili su pregovore s rukovodstvom EU o vanrednom prijemu tih zemalja u evrozonu, ali je Brisel ostao čvrsto pri tezi da te članice moraju proći odgovarajući proces usaglašavanja svojih privreda sa evrostandardima.

Pre jučerašnjeg samita devet istočnoevropskih članica sastalo se odvojeno kako bi razgovarale o padu domaćih valuta, zatvaranju fabrika i mogućim socijalnim nemirima. Poljski premijer je predlagao da se višegradska četvorka (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska), baltičke zemlje, Rumunija i Bugarska zajednički založe da ceo region istočne Evrope, i zemlje koje još nisu članice EU, dobije pojačane garancije. Mada smatra da je pogrešno trpati sve zemlje srednje i istočne Evrope u isti koš, jer Mađarska i Letonija već koriste pomoć, Rumunija i Litvanija mogu svaki čas da je zatraže, a Češkoj i Poljskoj ona nije potrebna, Varšava traži da se Evropska centralna banka i evrozona obavežu na veće garancije članicama koje još nisu prešle na evro.

Tenzije između novih i starih članica EU su naročito povećane kada je Nikola Sarkozi, francuski predsednik, otvoreno rekao da bi proizvođači automobila iz njegove zemlje trebalo, u uslovima krize, da ponovo vrate u Francusku svoje pogone.

Danas konferencija o proširenju EU

Češka kao predsedavajuća EU i Evropska komisija organizuju danas u Pragu međunarodnu konferenciju „Proširenje EU nakon pet godina” na kojoj žele da predoče koliko pozitivnog je doneo nastavak evrointegracija. Za Češku, koja kao prioritet svog predsedavanja EU ima ubrzanje evropske integracije zapadnog Balkana, izveštaj EK o koristima koje je i staroj Evropi donelo proširenje 2004. i 2007. predstavlja bitan argument protiv umora od proširenja, prisutnog posebno otkako je izbila kriza.

Neslaganja oko budžetskog deficita

Politički prvaci EU su podeljeni oko načina izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize, jer među njima postoje bitne razlike oko trgovinske politike i oko rešavanja problema budžetskog deficita, kao i više drugih pitanja.

Prognoza budžetskog deficita za 2009/2010.*

Britanija 10,6%

Irska 9,5%

Rumunija 7,5%

Španija 6,2%

Holandija 5,5%

Francuska 5,4%

Letonija 5,0%

Portugal 4,6%

Nemačka 4,0%

Grčka 3,7%

Italija 3,7%

Malta 3,5%

*Pakt EU za stabilnost i rast nalaže državama članicama da svoj budžetski deficit održavaju na nivou ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda

Izvor: CBI/EU

Nastavak na Blic...