Izvor: Politika, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova većina u SB UN
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 17. januara – U beležnicu pomnog i pedantnog posmatrača sednica, i otvorenih i zatvorenih, Saveta bezbednosti UN o Kosmetu, upisana je značajna „brojčana novost”. Prvi put, posle dužeg vremena, u tom „tefteru” je juče registrovano da su zapadne zemlje ostale bez većinske, makar posredne i izdejstvovane, potpore svom pristupu.
Savet je i dalje gotovo nepomirljivo podeljen oko „kosovskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanja”, ali je u njemu došlo do preokreta u raspoloženju, zapažaju i drugi hroničari. Osam od 15 članica izrazilo je suprotstavljanje ili značajne rezerve prema pokušajima, pre svega SAD, Britanije i Francuske, da se rešavanje statusa južne pokrajine Srbije izmesti izvan tog glavnog tela svetske organizacije i da nametanje ishoda zameni dogovor.
Nova većina je nastala u podršci nadležnosti Saveta, poštovanju međunarodnog prava, veri u moć pregovora i poželjnost kompromisa. Njena pojava potvrđuje, ujedno, da se šire zebnje da bi nagovešteno jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine, uz podršku zapadnih sila, moglo da stvori opasan presedan koji bi mogao da izazove širu destabilizaciju.
Zaokret je upadljiv. Donedavno je šef misije SAD pri UN, Zalmaj Halilzad, tvrdio da je odnos snaga u Savetu bar 11:4 u prilog primeni „Ahtisarijevog plana za međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova”, iz čega je proizlazilo da „jedini problem” predstavlja „ruska pretnja vetom”.
Do velike promene je došlo već na prvoj ovogodišnjoj sednici posvećenoj Kosmetu, u bitno izmenjenom sastavu Saveta. Od pet novih članica, četiri su se (jedini izuzetak je bila Hrvatska) u većoj ili manjoj meri, distancirale od zapadnih zamisli.
Tako se proširio „front” protiv jednostranog, nametnutog i rešavanja izvan Saveta. Već iskazanom kvartetu koji čine Rusija, Kina, Južnoafrička Republika i Indonezija, pridružili su se Kostarika, Burkina Faso, Vijetnam i Libija, koja je ovog meseca u ulozi predsedavajućeg.
Iz ove okolnosti se, ipak, ne može zaključiti da je rešavanje „kosovskog pitanja” krenulo „u drugom pravcu”. Zapad istrajava na svom pristupu, a nijedna većina nije dovoljna, ako neka od sila preti vetom – donedavno Rusija a ubuduće možda SAD, Britanija i Francuska – za donošenje odluke u Savetu, za koju je, inače, potrebno najmanje devet glasova.
Promena je ipak diplomatski značajna. Ide u prilog tvrdnjama Srbije, kao i Rusije, da jednostrano rešavanje „kosovskog problema”, otcepljenje pokrajine, može da izazove teške posledice po međunarodne odnose i da posluži kao presedan za razbijanje teritorijalnog integriteta niza država.
Uz to, sednica zamišljena da bude rutinska, za saslušavanje redovnog tromesečnog izveštaja šefa Unmika Joahima Rikera, prerasla je u prilično „živo” odmeravanje dometa principa i pristupa. Među udarne vesti posle tog sastanka probila se, tako, izjava ruskog ambasadora Vitalija Čurkina da „Kosovo nikada neće postati član međunarodnih političkih organizacija, pa ni UN, ako jednostrano proglasi nezavisnost” i da za razliku od američkog kolege, ne smatra da je proces u Savetu blokiran, već da je „očigledna potreba za nastavak dijaloga”"
Iako je u drugom delu sednica bila zatvorena za javnost, prisustvovao joj je veći broj predstavnika zemalja nečlanica Saveta, što pokazuje da je zanimanje za „kosovsko pitanje” u osetnom porastu. Iz njihovih krugova se čuje i da je svoje protivljenje jednostranostima juče naročito pojačala Kina. Zapisano je, takođe, da su na drugoj strani najodlučniji zagovornici primene „Ahtisarijevog plana” bili Britanija i Francuska.
Tako oštro podeljenom Savetu potreban je, čini se, kompromis kakav se tražio i između Beograda, koji ga još traži, i Prištine. Promena većine u njegovom sastavu ukazuje, takođe, na takvu potrebu kako bi se očuvali autoritet Saveta i važnost međunarodnog prava.
O komplikovanosti situacije, posredno svedoči i odsustvo generalnog sekretara Ban Ki Muna sa jučerašnje sednice Saveta. Upućeni kažu da je svoje obaveze u inostranstvu „mogao” da skrati da je hteo i da se priključi učesnicima sastanka, ali da je ocenio da je bolje da očuva bar „prigodnu distancu” u „osetljivom pitanju”. Posle ranije izričite podrške „Ahtisarijevom planu”, on je nedavno poručio da „kosovsko” pitanje treba da ostane u nadležnosti Saveta bezbednosti. Kao i nova većina tog sastava"
[objavljeno: ]
