Izvor: Politika, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova nemačka strategija za Evropu
Planovi Angele Merkel bi mogli da dovedu Srbiju i Hrvatsku istovremeno pred vrata Evropske unije
Srbija bi već dogodine mogla da postane kandidat za člana Evropske unije, ukoliko ove jeseni potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Briselom i ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, rekao je pre neki dan predsedniku Borisu Tadiću evropski komesar za proširenje Oli Ren. Poruka je obradovala Srbe, ali je zabrinula naše susede Hrvate, koji su odmah pomislili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi to moglo značiti dalje odlaganje njihovog ulaska u Uniju. Naime, posle svih napora koje su učinili kako bi što pre ispunili kriterijume za članstvo u EU, prvo ih je "ohladila" odluka Brisela da do 2009. godine, odnosno do usvajanja institucionalnih promena koje će omogućiti dalje proširenje EU, ne prima nove članice, a sad je, eto, na pomolu mogućnost da u Uniju uđu zajedno sa Srbijom, dakle – još kasnije.
Evropska unija je, doduše, još ranije odustala od ideje da sve države zapadnog Balkana (tu spadaju Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, BiH i dve zemlje koje već imaju status kandidata za članstvo u EU, Hrvatska i Makedonija) primi odjednom, "u paketu", ponavljajući mantru da će svaka od njih ući "onda kad bude spremna za EU", ali je naknadno dodala "i kad EU bude spremna za njih". Ovo pozivanje na apsorpcioni kapacitet EU – dotle slabo pominjani četvrti kriterijum iz Kopenhagena (pored političkih, ekonomskih i administrativnih) – usledilo je kao posledica odbacivanja Nacrta ustava EU i neraspoloženja nekolicine "starih" članica prema daljem širenju Unije.
Postignuta je saglasnost: "Prvo da porazmislimo o tome kako će ubuduće izgledati Evropska unija, pa tek onda kolika će biti."
Hrvatska je ipak je verovala da se na nju to neće odnositi, jer je na svom evropskom putu odmakla mnogo dalje od svih ostalih zemalja zapadnog Balkana. A onda, iznenađenje. Najava da bi Crna Gora, a sada, eto, i Srbija mogle uskoro da steknu status kandidata. Da li to znači oživljavanje ideje zajedničkog prijema u EU?
Mesićev komentar
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je odmah, u komentaru za hrvatske medije, ocenio da će Srbija "malo teže" postati već naredne godine kandidat za prijem u Evropsku uniju. A neki drugi hrvatski političari, poput bivšeg ministra spoljnih poslova Tonina Picule, dodaju da je ubrzanje pristupanja Srbije Uniji samo jedan od načina da joj se kompenzira gubitak Kosmeta, i da nema ni govora o ponovnom "grupisanju" kandidata. Evropski napredak Srbije, dakle, po njemu nema uticaja na dinamiku ulaska Hrvatske u EU.
Hrvatski premijer Ivo Sanader, ohrabren povoljnim ishodom svog nedavnog sastanka sa komesarom Renom, izjavio je da očekuje da će Hrvatska uspeti da ispuni svoj cilj, okončanje pregovora o članstvu u EU do kraja 2008. godine, a šefica hrvatske diplomatije Kolinda Grabar-Kitarović saopštila je "EU obzerveru", briselskom elektronskom glasilu, da je od zvaničnika EU dobila uveravanja da još postoji mogućnost da njena zemlja uđe u EU i pre nego što ova organizacija reši svoje institucionalne probleme, dakle, pre kraja 2009.
Takav stav podržava svojom izjavom i predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering. On je najavio da se u spoljnopolitičkom odboru parlamenta priprema izveštaj o napretku Hrvatske, i da izvestilac Hans Svoboda ima ambiciju da, krajem ovog meseca, predloži da Hrvatska postane članica 2009. godine. Predlog bi, međutim, trebalo da podrži i Slovenija, koja 1. januara naredne godine preuzima predsedavanje EU, pa je trezveni Oli Ren preporučio premijeru Sanaderu da dotle pokuša da reši razmirice sa ovim susedom.
Ostavljajući po strani nezadovoljnu Sloveniju i zahuktalu Srbiju, koje ipak ne vidi kao prepreku bržem ulasku u EU, zvanični Zagreb se svesrdno nada da bi pravi problem – dovršetak ustavnog procesa u EU – mogao biti rešen istovremeno kad Hrvatska okonča pregovore o članstvu, kako bi se stekli i institucionalni uslovi za njen prijem. Koliko je to realno?
Nemačka, kao aktuelni predsedavajući EU, podržala je napore Portugalca Žozea Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, da se obnovi i ubrza donošenje ustava EU, a na jučerašnjem samitu lidera EU nemačka kancelarka Angela Merkel izašla je sa još ambicioznijim planom. Njena ideja je da kroz Berlinsku deklaraciju, povodom 50. rođendana Evropske unije (25. marta), lansira novi, kompromisni dokument koji se više ne bi zvao ustav, a sadržao bi samo najvažnije delove prethodnog teksta. O tome bi se razgovaralo na međuvladinoj konferenciji u junu, na kraju nemačkog predsedavanja. Do decembra bi bio donet nacrt dokumenta, a u februaru 2008. bi ga potvrdile vlade svih 27 članica EU, kako bi mogao biti usvojen do izbora za novi Evropski parlament 2009. godine.
Po tom scenariju, za Hrvatsku, Srbiju i ostale balkanske zemlje vrata EU bi mogla biti otvorena brže nego što sad izgleda – ukoliko neka od sadašnjih članica ne smisli novu prepreku.
Kritika iz Španije
Alberto Navaro, španski ministar za evropske poslove, kritikovao je prošle nedelje Francusku, Holandiju i Veliku Britaniju, najveće protivnike ustava, podsetivši ih da je većina članica EU, njih 18 (koje predstavljaju i većinu stanovništva EU), već ratifikovala Nacrt ustava. Više nego na vlade u Parizu i Hagu, čiji su građani 2005. na referendumu glasali protiv ovog dokumenta, Navaro se okomio na London, podsećajući da je vlada Tonija Blera pre tri godine snažno branila ustav EU, a sad mu se najednom protivi.
Otkud ova promena? I još važnije, da li će i nova britanska vlada zadržati isti stav? Ukoliko Blera zameni Gordon Braun, sadašnji ministar finansija poznat po svom evroskepticizmu, teško da ustavobranitelji mogu da računaju na podršku Londona. Navaro je prozvao i Poljsku i Češku, kojima se "ne sviđaju" neka ključna rešenja iz ustavnog predloga, da pokažu više lojalnosti prema instituciji od koje su dobili milijarde evra subvencija. I da omoguće i drugima da uskoro koriste iste beneficije.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 10.03.2007.]
