Izvor: Blic, 12.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova naftna kriza
Nova naftna kriza
Cena sirove nafte je u utorak na berzi u Njujorku za trenutak dostigla 45,04 dolara po barelu, što je najviši nivo u poslednje dve decenije. U trenutku zatvaranja berze u Njujorku cena je pala na 44,52 dolara po barelu, dok se u Londonu prodavala za 41,27 dolara.Poslednje poskupljenje crnog zlata na svetskim berzama izazvano je višestrukim razlozima, među kojima su zaustavljanje proizvodnje u Iraku zbog pretnji terorista, i 'Šelovo' zaustavljanje proizvodnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Meksiku zbog straha od oluje. Prvi su povećanje cena osetili potrošači u Velikoj Britaniji, gde je litar poskupeo za dva penija (81,7 penija).
Irački zvaničnici su zaustavili proizvodnju sirove nafte na jugu zemlje nakon pretnje radikalne milicije Moktada al Sadra da će sabotirati proizvodnju. Irak poseduje druge po veličini rezerve nafte na svetu posle Saudijske Arabije, a zatvorena su polja oko Basre na kojima se proizvodi 90 odsto nafte za izvoz. Otvaranje tih polja bilo je najavljeno za juče po podne nakon što su vlasti u Bagdadu postigle sporazum sa milicijom Mohdi.
Na drugoj strani sveta, u Rusiji, i dalje je prisutan strah da bi kompanija 'Jukos', koja kontroliše dva odsto svetskog izvoza, mogla da zaustavi proizvodnju zbog problema u vezi sa plaćanjem 3,5 milijardi dolara poreza državi. Rastu cene doprinela je i napetost uoči referenduma u Venecueli, koja je peti najveći proizvođač nafte u svetu. Vlada u Karakasu saopštila je da će garantovati izvoz nafte bez obzira na to da li će predsednik Hugo Čavez ostati na vlasti posle nedeljnog referenduma. Nemiri u toj državi već su uticali na rast cena nafte na svetskom tržištu 2002.
Hose Visente Rangel, potpredsednik Venecuele, najavio je da će 100.000 vojnika osiguravati nesmetano odvijanje referenduma.
Eksperti upozoravaju da bi cena nafte u narednih nekoliko nedelja mogla da probije barijeru od 50 dolara po barelu. Ipak, i ako se to desi, ta cena će biti daleko manja od 80 dolara po barelu koliko je nafta koštala 1979. godine tokom islamske revolucije u Iranu.
Od početka 2004. cena nafte je porasla za više od 30 odsto na svetskim berzama. Visoka cena je glavni problem za velike države potrošače, a ekonomisti upozoravaju da bi mogla da dovede do rasta inflacije i restriktivnog ekonomskog rasta što će se svakako odraziti na rezultate izbora širom sveta.
Veliki svetski proizvođači podeljeni su između Saudijske Arabije i Kuvajta, koji se zalažu za ukidanje ograničenja u izvozu kako bi se oborile cene, i Venecuele, koja ne želi da olakša velikim potrošačima kao što je Amerika.
A. Petrović
