Izvor: Politika, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova istraga o "ženama za utehu"
Japan pokušava da stiša diplomatsku buru izazvanu novim poricanjem da je država organizovala sistem "seksualnog roblja" za vojsku tokom Drugog svetskog rata
Poeni koji su možda zabeleženi kod domaćih nacionalista poništeni su međunarodnim protestima, pa japanski premijer Šinzo Abe sada nastoji da nekako umanji diplomatsku štetu najavom nove istrage o kontroverznoj temi "seksualnog roblja" za japansku vojsku uoči i tokom Drugog svetskog rata.
Protestima iz obe Koreje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sa Filipina u utorak se pridružila i zvanična Kina, izjavom šefa diplomatije da je to "bio jedan od ozbiljnih zločina počinjenih od japanskih militarista" i pozivom Tokiju "da se suoči sa ovim delom istorije, preuzme odgovornost, ozbiljno sagleda i na odgovarajući način postupi sa ovim problemom". Stari ratni ožiljak ponovo je postao otvorena rana prošle nedelje kada je premijer izjavio da "nema čvrstih dokaza" da je japanska ratna mašinerija na okupiranim teritorijama u Koreji, Kini i drugde "prisiljavala" žene da zadovoljavaju seksualne potrebe vojske, rehabilitujući staro objašnjenje da su ratnu prostituciju organizovali civilni posrednici. To je protumačeno kao pokušaj da se revidira zvanično priznanje da je država ipak bila u to umešana, koje je, u formi izvinjenja tadašnjeg sekretara vlade, objavljeno 1993.
Abe je potom objasnio da njegova izjava ne znači da vlada povlači izvinjenje od pre 14 godina, ali je pritisak "tvrdog jezgra" u njegovoj Liberalno-demokratskoj partiji, koje smatra da se 1993. otišlo predaleko, izuzetno veliki: reviziju izvinjenja traži čak 120 poslanika. Otuda nastojanje da se kupi vreme osnivanjem nove komisije istoričara i drugih stručnjaka koja će ponovo proučiti ceo problem.
Novi zaplet na japanskoj sceni sa nesumnjivim međunarodnim posledicama, naročito kad je reč o susedima, žrtvama japanskih osvajanja, rezultat je klime primetnog porasta nacionalističkih osećanja u konzervativnom, politički uticajnom delu japanskog društva, na čijem je talasu Šinzo Abe postao premijer. Kao prvi šef vlade rođen posle rata, Abe je najavio reviziju mnogih posleratnih tabua u japanskoj politici: promenu ključnih odredaba američkom rukom pisanog "pacifističkog ustava", preimenovanje Agencije za odbranu u ministarstvo, uvođenje "patriotizma" kao školskog predmeta i obnovu "ponosa" u nacionalnoj istoriji.
Ratna prostitucija ili blaže rečeno "žene za utehu" jedno je od najbolnijih pitanja te istorije, koje je u prvim posleratnim decenijama zataškavano da bi u centar pažnje ponovo došlo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada su istoričari, prvo u Južnoj Koreji, a potom i u Japanu, izneli nove dokaze da je japanska carska armija tokom svojih kampanja činila neke od najokrutnijih zločina prema ženama.
Priča o vojnim "stanicama za utehu" počela je 1932, kada je jedan japanski general, komandant trupa u okupiranom Šangaju, posle izveštaja da su njegovi vojnici silovali više od 200 žena, od svoje komande tražio da mu pošalju profesionalne prostitutke. Udovoljeno mu je, a ubrzo je to postao organizovan sistem sa višestrukom namenom: da podigne moral vojnicima, da spreči silovanja lokalnih žena i zaustavi širenje veneričnih bolesti.
U početku profesionalne prostitutke iz Japana regrutuju posrednici, ali kad je taj izvor iscrpen, počinje prinudno regrutovanje devojaka i mladih žena sa okupiranih teritorija. U raznim dokumentima pominje se brojka od 100.000 do 200.000 ovih seksualnih robinja, uglavnom iz Koreje, ali i iz Kine, sa Filipina. One su morale da "uteše" i po nekoliko desetina vojnika dnevno, fizički su maltretirane i brutalno odbacivane kad bi prestale da budu "korisne".
Iako je za ovo morala da zna većina od dva i po miliona vojnika koji su se 1945. predali savezničkim snagama, to je posle rata zataškano, da bi tek 1992. profesor Jošimi Jošiaki, sa Čuo univerziteta, obelodanio ratne dokumente koji su potvrdili da je vojska bila organizator "stanica za utehu". Kada su ti dokumenti objavljeni u štampi, vlada je, u avgustu 1993. priznala da je "japanska vojska direktno ili indirektno učestvovala u organizovanju i vođenju stanica za utehu", kao i da su žene "u mnogim slučajevima dovođene protiv njihove volje, prevarom ili prinudom". Usledilo je izvinjenje sekretara kabineta, a nešto kasnije, 1995, vlada je bila inicijator osnivanja jednog privatnog fonda za kompenzaciju. Novac iz tog fonda prihvatilo je samo 285 žena.
U Južnoj Koreji danas je živo, u poznim osamdesetim, još 113 bivših seksualnih robinja, za koje je izgrađeno specijalno prihvatilište na periferiji Seula. O njima je napisano nekoliko knjiga, a njihove sumorne ispovesti zabeležene su i u nekoliko dokumentarnih filmova. Amnesti internešenel je 2005. izdao specijalni izveštaj o ovoj temi, pozvavši japansku vladu da prihvati punu odgovornost. Rezoluciju sa sličnim pozivom usvojio je prošle jeseni i američki Kongres.
Milan Mišić
[objavljeno: 10.03.2007.]
