Izvor: Politika, 05.Okt.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova faza sajber-ratovanja
Virus koji je napao kontrolne sisteme iranskih nuklearnih postrojenja pokazuje kako bi mogao da izgleda „digitalni Perl Harbor”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. oktobra – „Stuxnet”, kompjuterski „crv” koji se uvukao u kontrolne sisteme iranskog nuklearnog postrojenja u kome se, kako tvrde zapadne zemlje, radi na stvaranju atomskog oružja, po svemu sudeći je „virus veka” i u svakom slučaju donosi novu fazu „sajber-ratovanja”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Stručni časopisi, ali i ostali mediji, već nedeljama ovde raspravljaju o prirodi dosad najsavršenijeg programa koji spada u kategoriju „malware” – softvera koji se u kompjuterske sisteme ubacuje bez znanja korisnika, da bi se došlo do podataka koji se čuvaju u tom sistemu, ili nanela neka druga šteta.
U ovom slučaju, „stuxnet” je sasvim očigledno programiran tako da napadne konkretan cilj: posebnu vrstu softvera instaliranog na uređajima nemačke fabrike „Simens”, koji kontrolišu industrijske sisteme, od vodovoda do nuklearnih reaktora. „U suštini, to je sajber-oružje”, ocenjuje u „Vašington postu” Džo Vejs, specijalista za kontrolu industrijskih bezbednosnih sistema. Drugi o ovom virusu, koji je, kako se tvrdi, u sadašnjem obliku prepoznat prošlog jula, vide i prvu „sajberprecizno navođenu raketu”.
Ona je dosad pogodila oko 30.000 kompjutera u Iranu, i oko 15.000 u ostatku sveta. Ovo poslednje se tumači takođe ratnim terminima, kao „kolateralna šteta”.
Na glavno pitanje – ko je napravio ovu „sajber-raketu”, zasad nema nedvosmislenog odgovora, ali ima puno spekulacija.
Na listi najsumnjivijih su upravo SAD i Izrael, koji, na prvi pogled, imaju najviše motiva i ekspertize da naprave ovako nešto. Obe zemlje tvrde da je iranski nuklearni program suštinska pretnja njihovoj bezbednosti. Činjenica da „stuxnet” nije mogao da napravi neki usamljeni haker, veće da je, kako tvrdi ovdašnji „Kompjutervorld”, nesumnjivo delo tima programera koji su bili dobro finansirani i morali da imaju državnu podršku da bi program istestirali, čini osnovanim sumnje da su to uradili ili Amerika ili Izrael, pa možda čak i zajedno.
Ni ovde ni u Izraelu ovo se zvanično niti potvrđuje niti demantuje. Izrael se doduše svojevremeno hvalio da je 2007, sajber-diverzijom uspeo da parališe sirijsku protivvazdušnu odbranu, u momentu kada je izvršio napad na tamošnje nuklearno postrojenje. SAD pak imaju tajni program čiji je cilj sabotiranje upravo informatičke infrastrukture iranskog nuklearnog programa.„Mi ne koristimo ono što ne možemo da kontrolišemo”, tvrdi, međutim, Džoel Brener, bivši kontraobaveštajni oficir.
Časopis „Nešenel interest” ukazuje da, kao u trilerima, krivci nisu baš oni koji su najsumnjiviji. U tom kontekstu spekuliše da bi mogući tvorci „stuxnet-a” mogli da budu i Rusija ili Kina.
Moskvi, naime, takođe ne odgovara nuklearno naoružani Iran, uprkos tome što je važno tržište za rusku tehnologiju. Glavni razlog je geopolitički: ruski susedi, centralnoazijske muslimanske države koje bi mogle da budu ranjive na iranski uticaj. Ruski eksperti inače najbolje od svih poznaju iranska nuklearna postrojenja, jer su u njima radili.
Kina, pak, ima veliki ekonomski interes u Iranu – oko 100 milijardi dolara investiranih u njegova naftna i gasna nalazišta – pa i ulog da on ostane stabilna zemlja. Nuklearne ambicije ga, međutim, izlažu opasnosti da bude napadnut od strane SAD ili Izraela, što Kini ne bi nikako odgovaralo, pa zato i Peking ima motiva da uspori nuklearno napredovanje Teherana.
Kako god bilo, dosadašnji učinak „stuxnet-a” pokazuje i kako bi mogao da izgleda neki „digitalni Perl Harbor”. Ovde se prvenstveno strahuje od digitalne sabotaže sistema koji upravljaju električnim centralama i distributivnom mrežom. Potencijali i razorno dejstvo jednog takog napada su uverljivo – i prilično zastrašujuće – pokazani u popularnom vašingtonskom „Muzeju špijunaže”, koji je „sajber-ratovanju” posvetio posebnu postavku, predstavljajući kompjuterske „viruse”, „crve” i „trojance” pre svega kao „oružje za masovnu pometnju”.
Nisu zbog toga nimalo utešne reči nemačkog istraživača Ralfa Lagnera da „ne treba da ih brine „stuxnet”, već sledeća generacija virusa napravljena na istom principu”.
Milan Mišić
objavljeno: 06/10/2010
