Izvor: Vostok.rs, 14.Okt.2011, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova Belgija i aveti autonomije
14.10.2011. -
Svet u najskorije vreme može postati svedok rađanja nove Belgije. Stara Belgija je, kao što je poznato, doživela tešku političku krizu i poslednjih godinu i po dana je živela bez potpune vlade. I napokon je Elio Di Rupo, lider socijalističke partije frankofonog regiona Valonija objavio da je kriza završena i da će u zemlji započeti velika državna reforma. A zajedno s njom i formiranje nove vlade u zemlji, na čijem čelu će biti upravo Di Rupo lično.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Takozvana „šesta instituacionalna reforma", koju su usaglasile suparničke flamanske i valonske partije, dostavljena je parlamentu na razmatranje prošlog utorka. Buduće promene predviđaju da će Valonija u toku 10 godina nastaviti u znatnoj meri da se finansira iz državnog budžeta, a faktički – za račun Flandrije koja je ekonomski jača. Sa svoje strane Valonija je pristala na ustupke u raspoređivanju državnih ovlašćenja. Osim toga, u toku pomenute decenije predstoji joj da ozdravi svoju ekonomiju koristeći uglavnom „grčke" metode.
Planirano je da belgijski parlament odobri odredbe reforme, ekonomsku politiku i principe formiranja budžeta zemlje u roku od dve nedelje. Posle toga će nastupiti vreme preporoda Belgije. Međutim, stručnjaci su daleki od optimizma. Doktor istorijskih nauka, glavni naučni saradnik Instituta Evrope Vladimir Švejcer izjavio je u intervjuu za našu radio stanicu:
Ne verujem da će sve to biti ozbiljno i zadugo. Sve to je već bilo kod njih 70-ih godina: sve su delili – stranke, zemlju, okruge, i do čega je to dovelo?
Po mišljenju stručnjaka ako ne odmah, za 10 godina, onda u toku 20-30 godina Belgiji može zapretiti zaista radikalni preporod – zbog totalnih protivrečnosti između Flandrije i Valonije status zemlje od federativnog može postati konfederativan. Nije isključena ni varijanta nestanka Belgije kao monarhije i nastanka samostalne Flandrije i Valonije. Istina, kaže stručnjak, to će već zavisiti od zdravstvenog stanja kralja i postojanja snaga koje budu želele da iskoriste situaciju.
Separatistička raspoloženja se, kao što je poznato, ne šire samo u Belgiji. Korzika u Francuskoj, Zemlja Baskija u Španiji, Škotska i Severna Irska u Velikoj Britaniji, Transilvanija u Rumuniji, Kosovo – to su samo najpoznatiji regioni u Evropi koji su stekli slavu separatističkih. Ceo Stari svet je sašiven od nacionalnih i etničkih parčića. Međutim, stručnjaci ovde ne vide nikakvu pretnju po Jedinstvenu Evropu:
To neće voditi ka rušenju Evropske unije, pre će biti obrnuto – Evropska zajednica će pokušavati da pronađe regionalne pristupe, nastavlja Vladimir Švejcer. U tome i jeste čitava stvar što mnogi nacionalisti ne postavljaju pitanje o izlasku iz Evropske unije, već o dodeli samostalnog statusa njihovim regionima. Čak i najodiozniji separatistički pokreti – severnoirska IRA, baskijska ETA – postepeno odustaju od oružane borbe i primenjuju isključivo političke metode.
Evropski separatizam, po mišljenju stručnjaka, nosi isključivo lokalni karakter i trenutno postoji samo zahvaljujući krizi centralne vlasti u nizu država. Praktično svi političari u Evropi, koji se zalažu za samoopredeljenje svojih nacionalnih teritorija tvrde da unutrašnji problemi – socijalni, ekonomski, nastaju zbog toga što centralna vlast čini regione slabijima. Zbog toga su maksimalni potresi političkog karaktera koji prete Jedinstvenoj Evropi – eventualno povećanje broja autonomija i novih administrativnih okruga u sastavu evropskih zemalja.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
.jpg)
