Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 12.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelovac neće ponovo na Balkan
LJUBLJANA/ZAGREB - Spor Slovenije i Hrvatske oko međusobne granice, čije rešenje je uslov za nastavak pristupnih pregovora Zagreba sa Briselom, mogao bi da se dodatno iskomplikuje posle izjave Martija Ahtisarija da se ne smatra kompetentnim za posredovanje u tom sporu, iako mu je Evropska unija s punim poverenjem namenila tu ulogu.
„Reč je, u suštini, o pravnom pitanju, a ja nisam pravnik“, izjavio je Ahtisari, sredinom ove nedelje, Rojtersu, dodajući da se „vrlo verovatno“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << neće prihvatiti novog posla na Balkanu, gde je ranijih godina bio često prisutan.
Bivšeg finskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir predložio je za posrednika u sporu Hrvatske i Slovenije njegov sunarodnik Oli Ren, komesar za proširenje EU. Renovu ideju je, od početka, bolje - mada ne oduševljeno - prihvatila Slovenija, dok je Hrvatska ostala pri uverenju da je bolje da se njen problem sa susedom reši pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Prekid pregovora
U poslednje vreme, dve strane su potpuno odustale od bilateralnih napora da učine napredak u eliminisanju spornog pitanja, uprkos „opomenama“ iz EU da bi morali biti aktivniji, konstruktivniji i popustljiviji.
Pregovarački elan balkanskih suseda, čija je granica sporna od raspada bivše SFRJ nisu probudila ni oštra upozorenja sa nekoliko sastanaka ministara EU da bi ulazak Hrvatske u Uniju mogao da bude odložen do 2012. godine. Ahtisari, ali i mnoge zapadne diplomate smatraju da je insistiranje Zagreba na iznošenju slovenačko-hrvatskog spora pred Međunarodni sud štetno po Hrvatsku zato što može da produži stazu njenog puta ka EU.
Oni, takođe, upozoravaju Hrvatsku da nije u njenom interesu da odbija ideju posredovanja koja dolazi „od onih kojima Zagreb želi da se priključi“.
Iz Brisela još nije stiglo zvanično reagovanje na Ahtisarijevu nameru da ne prihvati Renov predlog, ali se nezvanično čuje da EU neće odustati od posredovanja, jer to smatra najboljim putem da se spor Hrvata i Slovenaca brzo reši. Medijaciju kao najbolji mehanizam vidi i Ahtisari.
Sastanak na vrhu
Hrvatska, koja je ovoga meseca i zvanično postala članica NATO, često optužuje Sloveniju da minira njen put ka EU. LJubljana to poriče, tvrdeći da samo želi da se dugotrajan spor oko državne međe pravično reši, pre nego što i njen sused prekorači prag Unije.
Analitičari prognoziraju da bi narednih dana, uprkos svemu, mogli da ožive kontakti Zagreba i LJubljane zato što EU to zahteva.
Tačnost takve procene potvrđena je izjavom šefa slovenačke diplomatije Samuela Žbogara da će „vrlo brzo“ doći do susreta visokih zvaničnika Hrvatske i Slovenije.
