Izvor: B92, 13.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelova za mir Muhamedu Jonusu
Oslo -- Muhamed Jonus, iz Bangladeša, i banka Gramen, koju je on osnovao 1976, podelili su ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir.
U obrazloženju Nobelovog komiteta piše da su Junus i njegova banka priznanje dobili za napor u izgradnji privrednog i društvenog razvoja iz baze, koristeći inovativne ekonomske programe kao što su mikrokrediti. Ta banka je prva u svetu davala kredite ljudima koji nemaju nikakvu imovinu i potpuno su nesolventni.
Junusov cilj je da okonča >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << siromaštvo u svetu, stoji u obrazloženju, gde piše i da se "trajni mir ne može postići osim ako velike grupe stanovništva ne nađu način da se probiju iz siromaštva".
Nagrada Jonusu predstavlja izvesno iznenađenje, jer se kao laureat u Oslu pominjao, pre svih, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova, bivši predsednik Finske Marti Ahtisari.
Među kandidatima su bili Međunarodna krizna grupa, Kinez u egzilu Rebija Kader, indonežanski predsednik Susilo Bambang Judojono i Pokret za oslobođenje Ačea, kao i rokeri Bono i Bob Geldof.
Lista dobitnika od 1980. godine
1980. Adolfo Perez Eskivel, argentinski borac za ljudska prava
1981. Kancelarija Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija
1982. Nagradu su podelili švedski ministar za razoružanje Alva Mirdal i meksički diplomata i bivši ministar inostranih poslova Alfonso Garsia Robles
1983. Leh Valensa, lider poljskog sindikata "Solidarnost"
1984. Dezmond Tutu, poglavar Anglikanske crkve u Južnoj Africi i borac protiv aparthejda
1985. Međunarodna grupa fizičara za prevenciju nuklearnog rata, na čijem čelu su se nalazili Jevgenij Čazov, kao predstavnik Sovjetskog Saveza, i Bernard Lon, kao predstavnik SAD-a
1986. Eli Vizel, pisac jevrejskog porekla i borac za ljudska prava
1987. Oskar Arias Sančez, predsednik Kostarike i autor mirovnog plana za Centralnu Ameriku
1988. Mirovne snage Ujedinjenih nacija
1989. 14. dalaj-lama, tibetanski duhovni i politički vođa
1990. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov
1991. Borac za ljudska prava iz Burme, Aung San Su Kji, koja je u tom trenutku bila u zatvoru
1992. Rigoberta Menču Tum, gvatemalski borac za ljudska prava Indijanaca
1993. Vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela i predsednik Južnoafričke republike F.W. de Klerk
1994. Premijer Izraela Jicak Rabin, ministar inostranih poslova Šimon Peres i Jaser Arafat
1995. Džozef Rotblat, veteran antinuklearne borbe i njegova organizacija
1996. Rimokatolički biskup Karlos Filipe Ksimenes Belo i Hoze Ramos Horta, borac za ljudska prava u Istočnom Timoru
1997. Međunarodni pokret za zabranu mina (ICBL) i koordinator tog pokreta Džodi Vilijams
1998. Političari Severne Irske - Džon Hjum i Dejvid Trimbl
1999. Međunarodna humanitarna organizacija "Lekari bez granica"
2000. Predsednik Južne Koreje Kim Dae-Jung
2001. Ujedinjene nacije i njihov generalni sekretar Kofi Anan
2002. Bivši američki predsednik Džimi Karter
2003. Iranska advokatica Širin Ebadi
2004. Zamenica kenijskog ministra za ekologiju Vangari Matai
2005. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i njen šef Mohamed El Baradej
