Izvor: Politika, 09.Okt.2015, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelova nagrada za mir „arapskom proleću”
Dobitnik je Kvartet za nacionalni dijalog iz Tunisa, kog smatraju najzaslužnijim što makar u toj zemlji vlada mir nakon protesta koji su arapski svet zahvatili pre pet godina
Nobelovu nagradu za mir su ove godine dobili spasioci „arapskog proleća” u Tunisu, Kvartet za nacionalni dijalog, organizacija koju smatraju najzaslužnijom što je niz protesta i prevrata koji je zahvatio arapski svet 2010. godine makar u toj zemlji doveo do relativno mirne i funkcionalne države. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kvartet predstavlja skup Opšteg sindikata, udruženja privrednika pod nazivom Konfederacija industrije, trgovine i rukotvorina, zatim aktivističke Lige za ljudska prava i nacionalne Advokatske komore. Nakon svrgavanja dugogodišnjeg vladara Tunisa Zinea el Abidina Bena Alija u takozvanoj revoluciji jasmina, u trenutku kada je pretio građanski rat, Kvartet je uspeo da organizuje mirovni proces između islamista, koji su preuzeli vlast, i opozicije. To je postepeno dovelo do smirivanja situacije i tranzicije ka demokratiji u zemlji, inače prvoj u arapskom podneblju koja je dobila ustav, pre više od 150 godina.
Izbor Nobelovog komiteta je bio iznenađujući pošto se očekivalo da će ovog puta laureat biti neko posvećen ublažavanju migrantske krize ili borbi protiv širenja nuklearnog oružja. U tom kontekstu su se, od ukupno 273 kandidata, najveće šanse za nagradu – koja će, uz sumu od oko milion dolara, biti uručena 10. decembra u Oslu – davale nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, šefovima američke i iranske diplomatije Džonu Keriju i Džavadu Zarifu i papi Franji.
Političke interpretacije nagrade, koje su postale nezaobilazne zbog nekih kontroverznih izbora pobednika, sigurno neće izostati ni ove godine. Ovo posredno priznanje „arapskom proleću”, poruka da ono može biti dobra stvar kada se sprovede kako treba, stiže u času kada u zemlji gde je takav pokušaj revolucije propao, u Siriji, snage odmeravaju Amerika i Rusija. Ironično ili ne, na strani Amerike, koja je posle početnog oklevanja podržala „arapsko proleće”, nalaze se i bliskoistočne sile koje su činile sve da uguše takve nemire na sopstvenoj teritoriji. Uz Rusiju pak stoji odbačeni favorit, Iranac Džavad Zarif, zajedno s režimom u svojoj državi.
Sve to, naravno, ne poništava dostignuće Kvarteta za nacionalni dijalog, premda će i u Tunisu sigurno biti zajedljivih komentara da je on možda dobro započeo posao, ali da bi neko već jednom morao da ga privede kraju. Tunis jeste daleko najstabilnije od svih arapskih društva u kojima su pre pet godina buknuli protesti, što ipak ne znači da je lišen teških previranja. Osim što je privreda i dalje u vrlo lošem stanju, s visokim procentom nezaposlenih, islamisti su sve samo ne mirni. Štaviše, procenjuje se da je njihov pokret u proteklih nekoliko godina ojačao i da se iz Tunisa oko tri hiljade osoba, više nego iz bilo koje druge zemlje, pridružilo džihadistima u Siriji, Iraku i susednoj Libiji. Tamo su, prema izveštajima, uspostavili logore za obuku, odakle upozoravaju da će se vratiti u domovinu da zavedu tvrdi islamistički sistem. Malo je nedostajalo da borbeni redovi u tim kampovima ne budu još zgusnutiji: čak osam hiljada ekstremista iz Tunisa su vlasti, kako su saopštile prošlog februara, sprečile da se pridruže tim grupama.
Islamistički teroristi su u Tunisu od početka godine priredili dva velika napada, u muzeju „Bardo” i na plaži u letovalištu Sus, gde je ukupno poginulo 60 osoba, mahom stranaca. To je istovremeno bio i „masakr” tuniskog turizma, koji toj zemlji donosi oko 15 odsto nacionalnog bruto proizvoda i obezbeđuje gotovo 14 odsto radnih mesta. Nakon napada, broj turista se drastično smanjio.
I pre tih spektakularnih terorističkih činova, Tunis nije bio pošteđen sukoba. Upravo se Sus, to jest nekoliko njegovih četvrti, smatra jednim od najvećih regrutnih centara za islamiste u zemlji. Oni su pre tri godine čak pokušali i prepad na policijsku stanicu u južnom delu Susa, a bombaš samoubica je godinu dana kasnije detonirao eksploziv, takođe na plaži jednog od lokalnih hotela, ne povredivši nikoga izuzev, i to smrtno, sebe. U isto vreme policija je sprečila drugog bombaša da u vazduh digne grobnicu bivšeg predsednika države Habiba Burguibe. Osim islamista, policiju su, doduše ne s namerom da usmrte njene pripadnike, napadali i drugi Tunišani, prevashodno mlađi, na jugu zemlje, nasilnim demonstracijama tražeći poboljšanje ekonomskih prilika.
Bez obzira na to, Nobelov komitet je procenio da je Kvartet za nacionalni dijalog uspeo da, kako je obrazloženo, formira temelj za nacionalno bratstvo koje bi trebalo da posluži kao primer ostalim zemljama. I Frederika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, prokomentarisala je da priznanje Kvartetu pokazuje nacionalno jedinstvo i demokratiju kao rešenja za izlazak iz krize u regionu. Odluku o laureatu su pozdravili i drugi evropski zvaničnici, među kojima i nesuđena dobitnica Angela Merkel, zatim Leh Valensa, koji je nagradu dobio 1983. godine, Ujedinjene nacije...
Spisak onih koji odobravaju ovogodišnji izbor pobednika sigurno će biti i duži pošto je lakše složiti se sa njim nego s nekim od prethodnih. Odluka da se nagradi Barak Obama u trenutku kada je tek postao američki predsednik jedna je od najkontroverznijih, naročito ovih dana, kada je vojska pod njegovom komandom bombardovala avganistansku bolnicu pod upravom još jednog dobitnika „Nobela” za mir – Lekara bez granica. Nisu se svi složili ni s dodelom tog priznanja Evropskoj uniji, kao ni Martiju Ahtisariju i Alu Goru, dok je Kina pobesnela kad je nagrađen disident Lju Sjaobo. Sumnjalo se i u mirovne zasluge Jasera Arafata, Jichaka Rabina i Šimona Peresa. Najviše zgražavanja verovatno je ipak izazvalo nagrađivanje Henrija Kisindžera.
Pre godinu dana, šesnaest uglednih mirovnih aktivista i profesora univerziteta iz Skandinavije, uvereni da Nobelov komitet svojim odlukama izneverava legat na osnovu kojeg je osnovan, podnelo je protiv njegovih članova zahtev za krivičnu istragu norveškim istražnim organima.
.jpg)
