Izvor: B92, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nobel" za rad na matičnim ćelijama
Njujork, London -- Dobitnici Nobelove nagrade za medicinu ove godine su dva američka i jedan britanski lekar, za rad na matičnim ćelijama.
Njihovo istraživanje će pomoći u shvatanju uloge individualnih gena u trajnoj zaštiti od bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca i rak. Mario Kapeči, Oliver Smitis i Martin Evans uspeli su da usade matične ćelije u embrione miševa i da razviju zdrave generacije miševa.
Mnoge bolesti, kao što je rak, razvijaju se u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ćelijama tela. Već duže naučnici pokušavaju da utiču na procese koji se odvijaju u ćelijama. Dobitnici Nobelove nagrade uzeli su matične ćelije miševa i presadili ih u embrione, odnosno nerođene miševe. Matične ćelije nemaju nikakve promene, pa su rođeni miševi bili imuni na kancer i dijabetes.
Mario Kapeči kaže da su rađene promene embriona matičnim ćelijama. "Kada smo modifikovali ćelije, ubacili smo ih u embrion, a one su nastavile da stvaraju tkiva tog embriona, odnosno kožu, jetru, nervne ćelije i ostale važne sisteme", kaže on.
"One su doprinele stvaranju polnih ćelija. To nam je omogućilo da željene osobine prenesemo na sledeću generaciju miševa, koje imaju željenu modifikaciju", kaže Kapeči.
Nobelova nagrada za medicinu, pored one za fiziku, važi za prestižnu. Dostignuća koja postižu istraživači pomažu mnogim ljudima i prekretnica su u razvoju medicine.
Ipak, Oliver Smits kaže da je vest o dobijanju nagrade primio bez velikih uzbuđenja. "Nisam bio uzbuđen. Kada su me telefonom obavestili iz Stokholma, osećao sam se mirno. To znači da mi je rad primećen, bilo je sve u redu", kaže on.
Moderna medicina pokušava sve više da se bavi genetikom kao načinom da masovne nezarazne bolesti budu sasečene u korenu. Zato je svaki pomak u polju genetike značajan za suzbijanje bolesti koje najviše odnose živote u modernom svetu.
Nagrada za fiziku za nanotehnologiju
Francuski naučnik Alber Fer i njegov kolega iz Nemačke Peter Grunberg dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku za ovu godinu, za otkriće na polju nanotehnologije, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.
Tehnika džinovskog magnetootpora omogućava brzo i lako memorisanje velikih količina podataka na kompjuterskim hard-diskovima i jedna je od prvih realnih primena nanotehnologije, prenele su agencije.
