Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njih trista miliona
Broj stanovnika se zaokrugljuje na visokom nivou, ali se ne predviđa slavlje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, oktobra – Mladi i daroviti ovdašnji novinar javio je, pre neki dan, vest u najmanjem tiražu a od najvećeg mu značaja. "Rodio mi se sin" – izvestio je uži krug najbližih.
Sličnu novost je razglasila i blagajnica iz popularne kafeterije jer je rodila kćerku. Ponosno je šeta po vašingtonskom predgrađu Ćevi Čejs, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << željnom podmlađivanja...
Oba ta prvenca okružena su podrazumevajućom porodičnom pažnjom, ali i neuobičajenim uzbuđenjem šire javnosti, koja je navici brojanja svega i svačega pridodala i – patriotsko odbrojavanje. Na snazi je, naime, specifično vanredno stanje, ali ne zbog posustajanja demokratije nego zbog snage – demografije.
Kvantitet i kvalitet
Ovog meseca broj stanovnika SAD treba da se zaokruži na 300 miliona, pa se taj simbolični trenutak iščekuje s masovnim nestrpljenjem. Kao neka vrsta prekretnice na kojoj kvantitet donosi novi kvalitet.
Amerikanci, međutim, kao da nisu sigurni da će taj novi kvalitet biti i – bolji kvalitet. Neki eksperti čak kažu da nosi žig – pogoršanja.
Da li ćemo dobiti 300 miliona razloga za zabrinutost – pita se i poznati analitičar Robert Samjuelson. I on smatra da broj stanovnika SAD prebrzo raste – za samo 39 godina se sa 200 uvećalo na 300 miliona – i to na način koji preti da naciji dramatično istumba etnički profil, politiku, ekonomiju i kulturu. Sluti da bi takav razvoj mogao da izazove tri vrste lomova: 1. ekološki, s pomanjkanjem energije i vode za piće u pojedinim regionima, 2. priliv siromašnih i nekvalifikovanih imigranata pojačaće strahove domaćina da su pod "invazijom uljeza niže klase" i 3. starenje stanovništva povećaće izdatke i izazvati nezadovoljstvo mladih od čijih će se prihoda sve veći deo uzimati za isplatu penzija.
Ništa tako strašno ne bi moralo da se desi – dodaje Samjuelson u "Vašington postu". Jer, kaže, za sve izazove postoje rešenja, samo ne postoji volja da se ona primene.
Neka od rešenja leže u temeljima ove države. Imigranti su je stvorili pa mase novih došljaka, neophodnih kao radna snaga, treba doškolovati, pogotovu što njihova elita već "čini čuda u SAD". Iako čini samo 15 odsto ukupne radne snage, imigranti su ovoj zemlji dali i – 20 procenata lekara i kompjuterskih specijalista, 25 procenata fizičara, hemičara, astronoma, dve petine nosilaca titula doktora nauka...
Amerikanci bi pomogli i sebi i svetu, ocenjuju stručnjaci, kad bi malo više obuzdali – sopstvene apetite. Jer, iako čine samo pet odsto čovečanstva, ovdašnji građani troše – 25 odsto svetske energije i tri puta više vode od globalnog proseka.
Vlasti nisu predvidele proslavu u čast tristamilionitog stanovnika. Priča se da su svesne podeljenosti u građanstvu oko nadiranja velikog broja imigranata naročito iz Meksika i drugih delova Latinske Amerike, pa nisu htele dodatno da raspiruju strasti. Međutim, odlučile su da umire bar glavninu svoje izborne baze, pa je predsednik Džordž Buš ozakonio izgradnju barijere na dugoj granici s južnim susedom kako bi se smanjio dolazak "neželjenih gostiju"...
Pojedine kompanije su, ipak, bile spremne da u reklamne svrhe nagrade "prinovu demografskog zaokruženja na visokom nivou". Ali, demografi nisu mogli da im pomognu jer – ne znaju ko će, kada i gde postati stanovnik broj 300.000.000.
Takav se samo orijentaciono prognozira za 16. oktobar, uz rezerve koje proističu iz složene računice. Po ovdašnjoj formuli se pretpostavlja da se jedno dete rodi svakih sedam sekundi, da neko umre svakih 13 sekundi i da u SAD po jedan imigrant uđe svake 31. sekunde, pa da se u proseku stanovništvo (ne i uvek i državljanstvo) uvećava tempom – jedna osoba više svakih 13 sekundi. Drugim rečima, samo će se u jednom trenutku proglasiti da je dostignuta cifra od tri stotine miliona duša, ali će ona ostati – bez lica, imena i drugih biografskih podataka.
Prinova ili pridošlica
Bližoj identifikaciji pomažu stručni vizionari. Vilijam Frej predviđa, tako, da će tristamilioniti stanovnik biti dečak Latinos, rođen u okrugu Los Anđelesa. Njegov kolega iz Biroa za populaciona kretanja Mark Mader misli da će ta čast pripasti detetu koje će roditi "bela nelatinoskinja" u nekom predgrađu američkog srednjeg zapada. Treći slute – prenosi "Los Anđeles tajms" – da "jubilarni" stanovnik neće ni biti prinova već – pridošlica, neki (i)legalni imigrant...
Uvažavaju se pri tom dve činjenice koje Ameriku razlikuju od ostalih razvijenih zemalja: jedina je među njima s biološkom reprodukcijom dovoljnom za održavanje broja stanovnika i ima neuporedivo veći priliv imigranata. Bolje je to nego ono što rade Evropljani koji prave malo beba i primaju malo došljaka, zbog čega su zapali u neku vrstu "muzejskog društva" – kaže demograf Džoel Kotkin u "Kriščen sajens monitoru".
Hroničari podsećaju da su SAD supersila i – demografskog "buma". Godine 1790. imale su samo 3,9 miliona stanovnika, 1880. godine 50 miliona, 1915 – 100, 1967 – 200 a već ovog meseca dostižu – 300 miliona.
Takav brzi rast dosad se ovde isticao kao izrazito "dobra stvar". Sada se prvi put pojavljuju strepnje da "i dobroga može biti previše". Do zaokreta će teško doći, jer u "američki san" nije uključeno – sažimanje dimenzija, ni individualnih (prekomerna težina je proglašena za epidemiju) a kamoli kolektivnih.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 08.10.2006.]
.jpg)
