Izvor: N1 televizija, 18.Nov.2018, 20:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niz masovnih pucnjava u SAD, građani traže oštre mere

Nedavno su se, u razmaku od dve nedelje, dogodile dve nove masovne pucnjave u SAD. Jedna u sinagogi u Pitsburgu a druga u baru sa kantri muzikom, u predgrađu Los Anđelesa. Za novu generaciju studenata i đaka koji odrastaju u SAD, mentalna priprema na moguću pucnjavu u školi ili na fakultetu postala je svakodnevni deo života.

Izvor: VOA

Bdenja uz svetlost sveća postala su uobičajeni prizor u SAD. Pucnjava u mestu Tauzend Ouks u Kaliforniji bila je novi košmar >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << za Kejlu Sanford, koja je preživela masovnu pucnjavu u Las Vegasu u Nevadi.

"Proživljavam taj trenutak već godinu dana, a ovo mi je strahovito poznato. Mogu da zamislim šta osećaju ti ljudi, mnogo puta sam izlazila u taj bar", kaže Senford.

Na putu da donira krv za žrtve, Senford kaže da nikada nije očekivala da će se nova masovna pucnjava dogoditi u njenoj blizini.

"Nije ništa lakše čuti takvu vest ali to postaje normala. Potpuno smo otupeli", objašnjava.

Istovremeno, pucnjave su joj stalno na umu.

"Dobro razmislim o tome da li da odem na neko javno mesto. Ne samo u bar, već i u prodavnicu, u tržni centar", dodala je.

Od pucnjave u baru u Kaliforniji, preko singagoge u Pensilvaniji do škole u Teksasu, sva tri masakra dogodila su se u toku iste godine.

"Kad živite u konstantnom stanju straha, to je terorizam. To je terorizam, mislim da ga treba nazvati upravo tim imenom. Živimo u stanju straha u sopstvenoj zemlji, unutar sopstvenih granica", rekla je Grejs Fišer, majka troje dece.

Fišer je došla na mesto zločina u Los Anđelesu zahtevajući od političara akciju i veću kontrolu oružja. Kaže da se plaši za svoju decu.

"Neki kažu – 'oh, još jedna masovna pucnjava.' To je strašno, užasno je. Osetim mučninu svaki put kada se ovako nešto dogodi jer osećam empatiju, uživljavam se u osećanja te dece I njihovih roditelja. U Tauzend Ouksu… Kako je moguće da se neko pozdravi sa svojim detetom, poželi mu laku noć, a ujutru probudi i shvati da mu se dete neće vratiti kući? To se ne sme prihvatiti. Deca se ubijaju u školama", dodaje.

"Roditelji i nastavnici sada moraju da vode te razgovore sa decom – šta ćeš da radiš ako se to dogodi u tvojoj školi? Kakav ti je plan? Gde ćeš da se sakriješ? To nije nešto o čemu bi roditelji i deca trebalo da brinu", stav je Kejle Senford.

"Mislim da je problem višeslojan i biće potreban višeslojan pristup da se on reši, ali reći da oružje nije problem je običan izgovor", zaključila je Grejs Fišer.

Neki Amerikanci pokušavaju da se nose sa masovnim pucnjavama tako što se okreću aktivizmu, drugi se trude da budu oprezni i mnogi uče tome svoju decu, dok se svi prilagođavaju novoj realnosti.

Nastavak na N1 televizija...