Izvor: Blic, 03.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam više lud
Nisam više lud
Čovek koji je pucao na Ronalda Regana 1981. godine, nakon čega je smešten u psihijatrijsku ustanovu, tvrdi da više ne boluje od psiholoških poremećaja koji su doveli do toga da pokuša atentat i da želi da vidi roditelje bez nadzora lekarske ekipe.
Džon Hinkli (48) je poslednjih 20 godina proveo kao pacijent bolnice 'Sent Elizabet' u Vašingtonu, a juče kasno po podne po našem vremenu održano je saslušanje pred sudom na kojem je on tvrdio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više ne predstavlja opasnost za društvo. Ukoliko sud bude pozitivno odgovorio na njegove zahteve, to će biti prvi korak ka njegovom puštanju na slobodu.
Hinkli je u martu 1981. godine ispalio šest metaka ispred hotela 'Hilton' pošto se približio pratnji tadašnjeg američkog predsednika. U tom pokušaju atentata Ronald Regan je ranjen, kao i Džejms Brejdi, pressekretar, i Tomas Dilejhanti, pripadnik policije.
'Hinkli više ne predstavlja rizik i opasnost za sebe ili druge. Njegove psihoze i depresija su stvar prošlosti i on više ne pokazuje nikakve simptome ovih bolesti', stoji u dokumentima koje je sudu predao njegov advokat Beri Levin.
Hinkli je bio opsednut slavnim ličnostima, a njegov slučaj je veoma zanimljiv. Naime, on je bio motivisan opsesijom prema glumici Džudi Foster kada je pokušao da ubije Regana. Verovao je da će privući pažnju glumice imitirajući glavni lik iz kultnog filma 'Taksista' u kojem je Fosterova igrala sa Robertom de Nirom. Hinkli je ubrzo počeo i u stvarnom životu da imitira Trejvisa Bikla, glavni lik iz filma.
Njegova odbrana je na suđenju tvrdila da je Hinkli imao previše problema u mladosti koji su ga pratili i kroz period adolescencije. Poremećeni atentator je predstavljen kao dečak koji je bio povučen, bez prijatelja, zbog čega je izmišljao prijatelje i zbog čega je živeo u svom svetu fantazija.
Tužilaštvo je odbacilo takvu odbranu i pokušaj da se uzrok za atentat nađe u opsesiji prema Džodi Foster. Međutim, Hinkli nije proglašen krivim za pokušaj ubistva upravo zbog toga što je psihološki poremećena ličnost.
Tokom poslednjih 20 godina, koliko je bio u bolnici, on je nekoliko puta uz nadzor zvaničnih organa izlazio napolje. Bio je u tržnim centrima, kuglanama, knjižarama i bioskopima. Tokom tih izleta Hinkliju je društvo pravila Lesli de Vea, bivši pacijent iz iste bolnice koja je zbog ludila izbegla podizanje optužnice za ubistvo 10-godišnje kćerke.
Do sada je Hinkli u dva navrata pokušavao da sudskim putem dođe do slobode. Prvi put 1987. godine njegov zahtev je povučen pošto je jedan od bolničara ispod njegovog dušeka pronašao slike_arhiva Džodi Foster. Iste godine je otkriveno da atentator tajno komunicira sa osuđenim serijskim ubicom Tedom Bundijem. Tokom 90-ih na sudu je jedan psihijatar dao stručnu ocenu da Hinkli ima 'sposobnost da sakrije ozbiljne psihološke probleme koje ima' od lekara.
Nadležni u bolnici 'Sent Elizabet' su preporučili sudu da Hinkliju u početku budu dozvoljene posete roditeljima dve puta nedeljno bez pratnje. Ukoliko posete proteknu bez problema, bilo bi mu dozvoljeno i da prespava kod njih.
'Naše je mišljenje da se Hinkli oporavio od mentalnih poremećaja i da bi mu u početku trebalo dozvoliti ograničene slobodne posete', izjavila je Marda Kinsli, direktor bolnice za mentalno zdravlje.
Ipak, ne slažu se svi sa mišljenjem da osoba koja je pokušala da ubije bivšeg predsednika SAD treba da bude puštena na slobodu. Pet Dejvis, Reganova kćerka, uporno se bori protiv takve mogućnosti.
'On je čovek koji je planirao da ode u istoriju kao osoba koja je ubila Ronalda Regana, predsednika Amerike. Ne verujem da je on izlečen. Verujem da to što je neko mentalno obolela osoba ne znači da nije ekstremno pametan i oprezan. Ukoliko mu bude bilo dopušteno da samostalno izađe iz bolnice, onda bi trebalo da se ozbiljno zapitamo o našem pravnom sistemu.' A. Petrović
