Izvor: Politika, 20.Jun.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nil preti sukobima
Kakve su posledice velike etiopske brane po Sudan i Egipat
Kairo – Panel međunarodnih stručnjaka okupljenih da daju mišljenje o posledicama gradnje Velike etiopske brane obnove (VEBO) na Nilu predao je svoj nalaz vladama Etiopije, Sudana i Egipta. Panel čini po dvoje eksperata iz ove tri zemlje i četvoro iz drugih zemalja.
Odmah pošto je primio izveštaj, predsednik Muhamed Mursi sastao se sa egipatskim ministrima inostranih poslova i irigacije i vodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << resursa, kao i sa liderima glavnih političkih stranaka.
Kompletan tekst izveštaja, koji etiopskoj vladi preporučuje dalje korake kako bi se smanjile štete od brane u zemljama toka Nila, nije objavljen ali je jasno da posle godinu dana proučavanja pisci izveštaja imaju ozbiljne rezerve oko projekta.
Planirano je da brana bude dugačka 1.780 a visoka 145 metara. Iza masivnog zida stvorio bi se rezervoar koji bi, u punom kapacitetu, pokrivao površinu od 1.680 kvadratnih kilometara i čuvao 74 milijarde kubika vode. Cena projekta je 4,7 milijardi dolara.
Panel se požalio da su studije o brani koje je naručila vlada u Adis Abebi ili nedovoljno sveobuhvatne ili prevaziđene, i da nisu uzete u obzir negativne posledice po Sudan i Egipat.
Reku Nil čine Beli i Plavi Nil koji se spajaju kod Kartuma. Beli Nil dolazi iz brdovitih regiona Ruande i Burundija, a Plavi iz oblasti jezera Tana u Etiopiji. Najveći deo vode koji dolazi do Egipta čini Plavi Nil.
Hani Raslan iz kairskog „Al Ahramovog” Centra za političke i strateške studije optužuje Etiopiju da od panela prikriva važnu dokumentaciju. On tvrdi da je „Etiopija namerno otežala rad komiteta odlažući sastanke i dajući joj na uvid nekompletne podatke”.
Adis Abeba, kaže Raslan, zatražila je u više navrata od Egipta da odgodi objavljivanje izveštaja, poslednji put u februaru. Egipatska vlada, kaže on, konačno je odustala od novih odlaganja tek kada je Etiopija počela da preusmerava vode Plavog Nila četiri meseca pre dogovorenog roka.
Nil, najduža reka na svetu, svojim tokom od 6.500 kilometara obezbeđuje život u 11 različitih afričkih nacija: Burundi, DR Kongo, Egipat, Eritreja, Etiopija, Kenija, Ruanda, Sudan, Južni Sudan, Uganda, Tanzanija.
Brana, koja bi trebalo da se završi 2017, podiže se iznad bazaltnog stenja duž velike afričke raseline. Etiopija još nije predstavila odgovarajuće geološko istraživanje. Raslan upozorava na nestabilnost područja u kome se brana gradi.
Postojeća nestabilnost biće ojačana pritiskom 74 milijarde kubika vode, što bi povećalo mogućnost zemljotresa do pet stepeni Rihterove skale.
„U slučaju rušenja brane, najveći deo Sudana bio bi poplavljen. Egipatska Velika brana takođe bi bila ozbiljno ugrožena ukoliko se jezero Naser ispuni vodom”, smatra Raslan. „Italijanska kompanija koja je (bez tendera) dobila posao gradnje kaže da će ubacivati cement u tle, ali to samo znači odlaganje potencijalnih problema.”
Etiopija, kaže se u izveštaju, takođe nije izradila ozbiljne studije koje brana može da ima po čovekovu okolinu.
Panel stručnjaka je zaključio da bi Egipat, kada se brana završi, godišnje izgubio čak 30 odsto vode Nila – u periodu od šest godina, koliko je akumulacionom jezeru potrebno da se napuni. Posle toga, oni predviđaju da bi Egipat ušao u sedmogodišnji ciklus prekomernih voda propraćen periodom suša.
U periodima sezona visokih ili srednjih poplava, proizvodnja električne energije egipatske Velike brane bila bi u opasnosti. Ukoliko Etiopija pokuša da nastavi da rezervoar puni tokom sušnog perioda, to bi imalo razorne posledice po proizvodnju struje i navodnjavanje u Egiptu.
Stručnjak za vodu Dija el Kusi ističe da izveštaj Etiopiji preporučuje da dalje uzvodno izgradi dve manje brane koje bi delile kapacitete VEBO-a, što bi značilo iste koristi ali bez ugrožavanja Sudana i Egipta.
Kusi smatra da je Etiopija ovu mogućnost ignorisala iz geopolitičkih kalkulacija. Etiopija, ukratko, želi da kontroliše tokove vode nizvodno.
Kusi takođe upozorava da brana može da vodi političkom sukobu Egipta i Sudana. Prema međusobnom sporazumu iz 1929, dve zemlje dele 84 milijarde kubika vode, od čega Sudanu pripada 18 milijardi.
„Egipatski udeo od 55,5 milijardi kubika nikada nije bio dovoljan da pokrije potrošnju. Egipat je konstantno pozajmljivao iz sudanskog udela, pa sada Sudanu duguje više od 300 milijardi kubika vode.”
Uz okolnosti umanjenog priliva vode zbog gradnje etiopske brane, bilo bi neophodno da Sudan nastavi da pokriva egipatske nestašice.
„Sudan će to da odbije. Egipat bi morao da smanji svoj udeo i da počne da otplaćuje svoj deo duga”, kaže Kusi, dok Ruslan veruje da će Egipat morati hitno da pronađe strateška i politička rešenja krize.
-----------------------------------------------
Dijalog umesto rata
Adis Abeba – Etiopija i Egipat umirili su priče o ratu i složili se o novom dijalogu kako bi se rešio problem oko gigantske brane koju Etiopija podiže na Nilu, koji obezbeđuje gotovo svu vodu za 84 miliona stanovnika, javlja Rojters. Druga i treća najmnogoljudnija nacija Afrike poslednjih nedelja razmenjivale su međusobne optužbe povodom novog hidroenergetskog projekta. Egipatski predsednik Muhamed Mursi rekao je 10. juna da ne želi rat, ali da su su „sve opcije otvorene”, što je izazvalo Etiopiju da kaže da će braniti projekat brane blizu granice sa Sudanom.
objavljeno: 20.06.2013
