Izvor: Politika, 05.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nil – izvor života, uzrok smrti
Vodeni tok, bez koga ne bi bilo Egipta, zbog industrijskih i drugih otrova, ubija više od 100.000 ljudi godišnje
Od našeg stalnog dopisnika
KAIRO, novembra – Čuvena izreka grčkog filozofa Herodota, "Egipat je dar Nila" danas možda već podleže sumnji. Jer kako egipatski stručnjaci za zaštitu okoline i lekari tvrde, Nil je u međuvremenu postao – ubica. Reka bez koje ne bi bilo Egipta, kolevke drevne civilizacije i najnaseljenije arapske zemlje sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od 73 miliona stanovnika, toliko je zagađena da se pretpostavlja da je ona direktni krivac za smrt više od 100.000 Egipćana godišnje. Ljudi umiru od posledica kontakta sa različitim otrovima koji se svakodnevno u Nil izlivaju.
"Mnogobrojni su zagađivači Nila: od tečnih poljoprivrednih i industrijskih otpada, do veštačkih đubriva, pesticida i insekticida i teških metala", kaže profesor Esam Henavi iz Nacionalnog istraživačkog centra.
On navodi da su uz Nil, od krajnjeg juga, na granici sa Sudanom, pa sve do delte u zoni Mediterana, načičkane fabrike koje proizvode šećer, aluminijum, đubriva, cement, i razne hemijske proizvode. Najveći broj ovih postrojenja ne koristi nikakve filtere, pa smeće i otpadne vode idu direktno u reku.
Strašni podaci
Podaci koje za opozicioni dnevnik "Al Vafd" iznosi profesor Henavi – zastrašujući su. Milioni kubnih metara industrijskih i poljoprivrednih zagađivača izlivaju se pravo u reku koja se, uz Amazon, smatra za najdužu na svetu. Oni, pored ostalog, izazivaju teška oboljenja jetre i digestivnog trakta. Industrijska postrojenja su odgovorna za šestinu celokupnog otpada koji završava u Nilu, a još je čudnije što je 1.200 fabrika, od ukupno 4.000 industrijskih zagađivača, u vlasništvu države.
Samo 12 odsto proizvodnih pogona pravilno prečišćava otpadne vode, koje zatim odlaze u Nil. Drugih 14 procenata delimično se pridržava pravila, pri čemu je ovde reč o teškim zagađivačima kao što su ulja, kiseline, olovo i još neki teški metali. Najtužnije je to što 74 odsto svih fabrika otpad direktno izručuje u reku, taj jedini izvor i snabdevač pijaće vode za desetine miliona Egipćana. "Niko od odgovornih u ovim preduzećima ne razmišlja o ljudima koje će ubiti, o plodnom zemljištu, voću i povrću, koje će otrovati", ističe profesor Henavi.
Da stvar bude još gora, kanalizacione vode iz skoro svakog egipatskom mesta, gradića i grada, neprerađene dospevaju u Nil. Samo 20 gradova ima fabrike za prečišćavanje kanalizacionih otpada. Uz to, po lepom, nekada plavom Nilu, krstari više od 3.000 luksuznih brodova. Ovi ploveći hoteli, koji prevoze turiste od jednog do drugog drevnog faraonskog hrama, koji krase obale Nila, sve smeće, preko palube, bez griže savesti, svakodnevno sruče u reku.
Preslana zemlja
Pored toga, kroz drenažne sisteme industrijski otpad i fertilajzeri prodiru u okolna jezera, pa je i riba koja se tamo peca, postala rizik po zdravlje.
"Najmanje 90.000 Egipćana umire svake godine pijući zagađenu, ili bolje rečeno, otrovnu vodu. Veliki broj smrtnih slučajeva se uopšte ne registruje, tako da bi ta cifra mogla da bude dva ili tri puta veća, a oko pola miliona Egipćana oboli od posledica trovanja", ističe doktor Mahmud Amr iz Nacionalnog instituta za otrove, koji je pri Kairskom univerzitetu. Doktor Amr dodaje da su posledice, ne samo po ljudsko zdravlje, već i po životnu okolinu, nesagledive. Preko dva i po miliona hektara plodne zemlje sada ima preveliki salinitet i nije više za obradu, a ulov ribe je opao za neverovatnih 90 procenata.
Da bi se potpuno shvatilo značenje Herodotove izreke sa početka teksta, treba napomenuti da 95 odsto Egipćana živi uz Nil. Skoro svi egipatski gradovi – sa izuzetkom Aleksandrije i nekoliko mesta na Mediteranu – leže na obalama Nila. A i gradovi na Sredozemnom i Crvenom moru piju njegovu vodu.
Ostatak zemlje uglavnom čine nepregledna pustinjska prostranstva.
Lea Vasiljević
[objavljeno: 05.11.2006.]
