Izvor: Blic, 09.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni demokrate nemaju rešenje za Irak
U političkoj igri oko usvajanja nove strategije za Irak između administracije predsednika SAD Džordža Buša i demokrata, koji imaju većinu u Kongresu, najveću cenu svojim životima plaćaju američki vojnici i na desetine građana Iraka koji svakodnevno ginu u sve učestalijim samoubilačkim napadima.
Iako je Buš još u maju 2003. naciji trijumfalno saopštio da je rat dobijen, u Iraku je do sada poginulo gotovo 3.500 američkih vojnika. Sve je jasnije da će Amerika teško doći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do jedinstvenog stava o tome kako rešiti ovaj problem. Na jednoj strani je administracija predsednika Buša koja smatra da je rešenje slanje dodatnih trupa u Irak kako bi se zadao konačan udarac pobunjenicima i doneo mir u zemlji. Na drugoj su demokrate koji su novembarske izbore za Kongres dobili na talasu Bušovog poraza. Njihova strategija se zasniva na upornom traženju povlačenja američkih trupa iz Iraka, ali bez nuđenja rešenja šta da se radi kad se to dogodi. Iračka vlada nije u stanju da osigura bezbednost u zemlji i velika je verovatnoća da bi došlo do raspada zemlje po etničkom principu, na kurdski, šiitski i sunitski deo. Demokrate čak nisu ni jedinstvene u svom stavu o povlačenju iz Iraka.
Predsedavajuća Kongresa Nensi Pelosi je to potvrdila.
Plan republikanaca
-Iračke vlasti moraju da preuzmu
odgovornost za bezbednost u zemlji i obračunaju se sa ekstremistima
-Slanje dodatnih snaga u Irak, kako bi se zadao konačan udarac pobunjenicima
-Iračke snage bi trebalo da nakon Bagdada preuzmu kontrolu nad svih 18 provincija u zemlji do novembra ove godine
-SAD će izdvojiti dodatnih milijardu dolara pomoći iračkim vlastima
Plan demokrata
-Iračke vlasti moraju da preuzmu
odgovornost za bezbednost u zemlji
i obračunaju se sa ekstremistima
-Povlačenje američkih snaga iz Iraka najkasnije do jeseni naredne godine
-Do sada su podržavali zahteve administracije predsednika Buša za izdvajanje novčanih sredstava za finansiranje rata
„Pokušavamo da pronađemo pristup koji bi zadovoljio liberale spremne da glasaju za produženje finansiranja rata i one koji žele da se naše snage povuku", rekla je Pelosi, najavivši skori predlog zakona o povlačenju trupa iz Iraka do jeseni 2008. godine, ukoliko vlada premijera Nurija al Mailika ne ispuni obećanje da će se razračunati sa ekstremistima.
U slučaju da se rasplamsa trenutni sukob niskog intenziteta na relaciji Bela kuća - Kaptol hil, demokrate rizikuju bruku da ih u predizbornoj godini porazi grogirani protivnik. Za sada, Bušova administracija vodi u odmeravanju snaga na Kaptol hilu, a to potvrđuje i jučerašnja odluka Pentagona koji je pozitivno odgovorio na zahtev komande američkih snaga da se u Irak pošalje još 2.200 vojnika. Robert Gejts, ministar odbrane SAD, najavio je da će u Irak biti poslati pripadnici vojne policije čiji će osnovni zadatak biti čuvanje zatvorenika u Bagdadu.
Međutim, glavnokomandujući američkih snaga u Iraku Dejvid Petreus izjavio je juče da nije dovoljna samo vojna sila da bi se nasilje u Iraku okončalo:
„Nema vojnog rešenja za Irak. Upotreba vojne sile nije dovoljna da bi se nasilju stalo na put. Neophodno je da se u postizanje političkog sporazuma uključe i neke militantne grupe koje se sada protive vladi u Bagdadu", kaže general Petreus.
Iračka vlada, sa druge strane, nije ni blizu ispunjavanja zahteva Vašingtona da se zauzme oštriji kurs prema svim pobunjenicima, budući da Mahdi armija radikalnog šiitskog sveštenika Muktade Al Sadra ima veliku podršku među zvaničnicima u Bagdadu. „Još smo na početku. Ipak, moram da istaknem da Iračani još nisu u potpunosti ispunili ono što smo od njih tražili, ali radimo na tom planu", rekao je Gejts.
