Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezapamćeno odbrojavanje
Smena u Beloj kući očekuje se s vanrednom dozom nestrpljenja
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, marta – Još samo 323 dana i oslobodićemo se, reći će danas milioni ljudi ovde i širom sveta koji veruju da je 20. januar 2009. magičan dan. Da s njim – počinje „svetlija budućnost".
Taj datum ispisan je na majicama, kapama, flašama, čašama, a „kao alva" idu i satovi i kalendari kojima se meri vreme do njega. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U pohodu ka njemu je izrasla moćna grana male privrede u kojoj su se obogatili Njujorčanin Vins Ponzo, Eliot Nahvalter iz vermontskog Mančestera i mnogi drugi proizvođači robe s navedenom „prekretničkom" oznakom.
Vanredna privlačnost sledećeg 20. januara je u okolnosti da će tada – s predsedničke dužnosti – otići Džordž Buš, čija je nepopularnost i u domaćoj i u stranoj javnosti dostigla rekordne razmere. Ovako masovno odbrojavanje liderskom mandatu je novi fenomen, ocenjuju hroničari.
Bez presedana
„Događaj je apsolutno bez presedana u povesti američkog predsednikovanja", izjavio je Džerold Poder, univerzitetski profesor iz Viskonsina, reporteru agencije AP. Dosad je, za nešto više od sedam godina vladanja, kako pokazuju istraživanja, Buš toliko „zabrljao" da se čak i oni koji pretenduju da od njega uzmu kormilo supersile u svoje ruke listom odriču većine stvari iz njegove političke zaostavštine.
Stranački pretendenti za predsedničke nominacije prosto se utrkuju u odricanju od njegovog „nasledstva". Računaju – što dalje od njega, to bliže cilju. Iako traže potporu na sve strane, čuje se da „mole Boga" da im Buš ne pruži podršku, jer bi im ona samo umanjila izborne šanse.
Jer Buš se ispostavio kao prilično kontraproduktivan lider – pričao je da će „popraviti" i Ameriku i svet, da bi ih „ostavio" u gorem stanju nego što ih je zatekao.
Zabrinut zbog težine takvog nasleđa, Institut za diplomatske studije pri uglednom vašingtonskom Univerzitetu Džordžtaun okupio je više od 60 stratega i eksperata raznih struka da sačine projekat realnog mesta i uloge Amerike u svetu. Posle jednogodišnjeg rada, oni su upravo obnarodovali svoje nalaze, uz konstataciju da će olakšavanje bremena Bušovog nasleđa biti verovatno najsloženiji zadatak s kojim se jedan američki predsednik suočio posle 1941. godine.
Amerika se nizom svojih zastranjivanja prilično zaglibila. Ankete to konstatuju: većina ovdašnjih stanovnika i građana sveta smatra da je supersilu rukovodstvo usmerilo u pogrešnom pravcu – i na domaćem i na spoljnom terenu.
Nedavna istraživanja centra „Pju” su pokazala, podseća se, da čak 89 odsto Francuza, 83 posto Kanađana i 74 procenta Britanaca kritikuje Vašington da u donošenju odluka ne uzima u obzir interese drugih zemalja, pa ni savezničkih joj, kakve su njihove. Nezadovoljstvo ukupnom spoljnom politikom Bele kuće naročito je izraženo u muslimanskom svetu: kod Palestinaca (86 odsto), Turaka (83), Egipćana (78), Pakistanaca (68), Indonežana (66). Većina latinoameričkih država, kao i Rusija i Kina – dodaju istraživači – ujedno vide SAD kao najveću pretnju svetskom miru i ostvarivanju težnji tih nacija.
U celini uzev, džordžtaunska radna grupa zaključuje da se i unutar Amerike i izvan nje učvrstilo „uverenje da vlasti i društvo SAD ne funkcionišu dobro i da to smanjuje mogućnosti Vašingtona da vodi efektivnu spoljnu politiku". Pri tom je čak „lošom politikom i obmanjujućom retorikom podigla goleme barijere između sebe i svojih prirodnih saveznika širom sveta".
Do takvog negativnog ishoda došlo se nizom neodmerenosti. Među njima se ističu „ideologizovano rukovodstvo, opštenje prilagođeno domaćoj ali ne i stranoj publici, nesinhronizovanost ovdašnjih službi i nesposobnost lidera da ih usklade, pri čemu je često i parlament bivao više deo problema nego rešenja""
Jednostranosti i arogantnosti Vašingtona takođe su povećale podozrenje prema njegovim potezima, predočeno je. Uz napomenu – koja bi mogla da važi i za postupanje prema „kosovskom pitanju" – da je ugled Amerike umanjen i „odbijanjem da pregovara sa onima koji se od nje razlikuju i njenim zanemarivanjem normi međunarodnog prava".
Za potiskivanje ispoljenih mana neophodno je i „da se napravi red u sopstvenoj kući". Pre svega: da se u vrhovnoj administraciji „nađu kvalifikovane i kompetentne ličnosti, a ne finansijski podržavaoci funkcionera, i da se na visokim položajima ne praktikuje ideološka krutost".
„Rašće otpor"
Sve u svemu, iako ostaje „jedina zaista globalna sila", Amerika ove godine „neće biti ni bezbedna, ni uticajna, ni dominantna kao što je bila neposredno posle hladnog rata", upozorio je šef džordžtaunskog projekta Kazimir Jost. Ona „više nije zemlja sigurno smeštena između dva okeana, niti samodovoljna jer sve više zavisi od stranih finansija i uvoznog petroleja". A „oskudeva i u strateškom smislu, jer Bušov globalni rat protiv terorizma nije zamena za nedostajuće principijelne vodilje". Uz to, u svetu će „rasti otpor" nastojanju Amerike da se održi kao sila koja ne podleže opštim pravilima.
Budući lider će kormilo SAD preuzeti po većoj buri nego bar tri njegova prethodnika. Buš mu, evidentirano je, na pleća svaljuje – dva rata (u Iraku i Avganistanu), uzdrmanu ekonomiju, naročito na kreditnom i stambenom tržištu, velike budžetske i trgovinske deficite"
Ujedno, stručnjaci strepe i od „tranzicionog vakuuma". Bušu, kao predsedniku koji odlazi sa funkcije, opada autoritet, dok se konkurenti za novog šefa Bele kuće „troše u dugom međusobnom nadgornjavanju koje ih odvraća od neophodnih priprema za preuzimanje najviše dužnosti koja im se ostavlja u nezavidnom stanju" .
Najzadovoljniji izgledaju prodavci robe sa oznakama „20. januar 2009.” ili „Poslednji Bušov dan", „Završno odbrojavanje". Jedan od njih kaže da Buša doživljava kao podržavaoca „jer posle svakog njegovog govora skoči prodaja mojih proizvoda" – sa ispisanim nestrpljivim odbrojavanjima isteku njegovog liderskog mandata.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 02/03/2008]
