Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neviđeno ili već viđeno
Podsećanja, povodom sukoba Izraela i Hezbolaha na – Prvi svetski rat, propast Lige naroda, normalizaciju odnosa SAD i Kine, Madrid i Baske, kao i na obećanja pred invaziju Iraka
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. avgusta – Najbrži način za okončanje rata je – premeštanje vesti o njemu s prvog na poslednje mesto televizijskog dnevnika. Ta gorka šala komičara Miltona Barla, plasirana u vreme Vijetnamskog rata, aktuelna je i sada dok se nižu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetske oružane drame – smatranju pojedini ovdašnji analitičari.
Na američkoj televiziji je, primetio je "Njujork tajmsov" komentator Frenk Rič, znatno sužen prostor za zbivanja na iračkom frontu – za 60 odsto je manji nego na početku tamošnjeg rata – iako se u njemu još masovno gine. Potiskuju ga publicitet koji se daje novom ratu – između Izraela i Hezbolaha – pa i neizvesnost oko operisanog Fidela Kastra, incident Mela Gibsona...
Novim vestima se, naravno, u medijima daje prednost nad "starim", ali je pitanje šta je kriterijum za takvu diferencijaciju. Kriza između Izraelaca i Arapa je, na primer, starija od intervencija Amerikanaca u Iraku.
Neugodno za gledanje
Međutim, ocenjuje Rič, Amerikanci sada žele da se što pre završi rat u Iraku, pa im televizije izlaze u susret – smanjujući izveštaje o tamošnjim lomovima. Leto nije za takve neprijatnosti – pokušao je da objasni voditelj televizije Foks, ali Rič tvrdi da je reč o nečemu drugom – da Amerikanci ne vole da gledaju kako gube, bez obzira na to koje je godišnje doba.
Ujedno se ovde povela polemika o tome – da li je ovo što se sada dešava po svetu – neviđeno ili u priličnoj meri već viđeno. Za neke je sukob Izraela i Hezbolaha samo nova epizoda gotovo 60-godišnjeg vatrenog obračunavanja na tom području. Pristalice "već viđenog" osporavaju i prognoze da to poprište predstavlja uvod u treći svetski rat, podsećajući da odavno postoje predviđanja kako će takav "Armagedon" nastati na Bliskom istoku, ali da se reprizira – lokalno stradanje uz globalna interesna razvrstavanja i beskrajno debatovanje.
Urednik magazina "Forin polisi" Dejvid Bosko je pak nedavno našao za shodno da upozori kako "mali nasilni akt" može da dovede do globalnog rata i za to kao primer naveo sarajevski atentat 1914. godine, u kojem je "srpski nacionalista" Gavrilo Princip usmrtio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, da bi potom počeo Prvi svetski rat. Ovako pojednostavljena tumačenja istorije ovde su prilično česta, ali se čuju i glasovi koji ih osporavaju.
Vojni istoričar Džon Kigan tvrdi tako da se sadašnja kriza na Bliskom istoku ne može porediti sa uzrocima Prvog svetskog rata, mnogo složenijim od "malog nasilnog akta", kakvim se sada vidi Hezbolahovo kidnapovanje dva izraelska vojnika. Ondašnji veliki sukob bio je, kaže ovaj specijalista, zasnovan na velikim evropskim međudržavnim savezima, ugovorima o uzajamnoj pomoći, dok takvih asocijacija sada nema na Bliskom istoku, uprkos činjenicama da je Amerika uz Izrael, a da su Sirija i Iran na strani Hezbolaha. A sada nema, dodaje, ni grupisanja velikih sila jednih protiv drugih...
Sadašnjost i prošlost poredi, takođe u "Vašington postu", i globalistički veteran Henri Kisindžer. On kao glavnu opasnost po stabilnost Bliskog istoka vidi nuklearizaciju teokratije u Iranu, pa preporučuje Ujedinjenim nacijama da ne ponove svojevremenu neodlučnost Lige naroda povodom Musolinijeve invazije (1935) na Etiopiju, od koje se ta organizacija "nije nikad oporavila", da bi se i raspala posle Drugog svetskog rata, koji nije uspela da spreči.
Pojedini stratezi smatraju da bi sada Vašington prema Iranu trebalo da postupi kao sedamdesetih prema Kini, kada je došlo do normalizacije odnosa između dve sile. Kisindžer, koji je doprineo toj harmonizaciji s Pekingom, kaže da nema uslova za takvu reprizu s Teheranom.
Od Kine su nas tada delile mnoge razlike, kaže, ali su one potisnute zarad zajedničkog cilja da se "spreče hegemonističke aspiracije" tadašnjeg SSSR-a. Iran se, ocenjuje, ponaša sasvim drugačije, tako da nema približavanja u strateškim pogledima između njega i Vašingtona. Kisindžer ne kaže, ali je bitna odrednica za odnose Vašingtona i Teherana to što nemaju – zajedničkog neprijatelja, dok najveću opasnost po sebe i dalje vide – jedan u drugom.
Drugi pristup
Kako treba Izrael da postupa u najnovijem sukobu – pitanje je na koje se ovde čuju najrazličitiji odgovori, ali mahom u okvirima istrajne beskompromisnosti sa što manje "kolateralne štete". Nikolas Kristof, komentator vodećeg njujorškog lista, sugeriše Tel Avivu da ponajviše treba da sledi – postupke Španije u tretiranju gerile ETA koja teži otcepljenju Baskije. Madrid, podseća, nije poslao trupe u Baskiju niti bombardovao uporišta ETA u Francuskoj, nego je toj svojoj provinciji dao autonomiju. Izjalovilo se, doduše, očekivanje da će demokratija suzbiti baskijski terorizam, ali je bar ostala jaka nada da je mir mogućan.
U međuvremenu, ovdašnji hroničari podsećaju na sličnosti i razlike između iračkog i izraelsko-hezbolaškog bojišta. Sličnost je u tome što su i Vašington i Tel Aviv u akcije krenuli da bi "odgovorili na terorizam". Amerika je obećavala i da će Irak postati "rasadnik demokratije po celom Bliskom istoku", ali su se ispostavila drastična odstupanja od te najave – libansku krhku demokratiju sada ugrožavaju i hezbolaško jačanje izvan sistema i vojne akcije Izraela, koji takođe važi za demokratsku zemlju.
Ta okolnost dovodi u pitanje i globalnu formulu da demokratske zemlje – mada se tvrdi da država Izrael deluje samo protiv neregularne milicije – ne ratuju međusobno. Narušavanje ovog obrasca spada u "još neviđeno".
--------------------------------------------------------------------------
Žrtve na obe strane
TEL AVIV, BEJRUT – Izraelski borbeni avioni bombardovali su juče ciljeve širom Libana, dok su kopnene snage nastojale da prodru dublje na jug te zemlje. Izraelska armija je saopštila da je ubijeno 20 pripadnika šiitskog Hezbolaha u poslednjih 48 sati, a arapski mediji izveštavaju o pogibiji najmanje trojice izraelskih vojnika, kraj pograničnog libanskog mesta Ajta al Šab, gde se satima vode žestoke borbe.
Izrael je nagomilao 20.000 vojnika na granici s Libanom, i pojačava kopnenu ofanzivu, u nastojanju da nanese što teži poraz Hezbolahu, što je moguće brže. Ubistvo desetina libanskih civila u bombardovanju pograničnog sela Kana u južnom Libanu u nedelju označilo je nepovoljnu diplomatsku prekretnicu protiv Izraela, rekla je juče ministar spoljnih poslova Cipi Livni. Posle događaja u Kani, smanjena je mogućnost Izraela za političko manevrisanje, kao i evropska podrška za vojne operacije na tlu Libana, ocenila je ona i naglasila da se ta promena ogleda prvenstveno u " problematičnom stavu" Francuske i Rusije prema jevrejskoj državi. Ipak uprkos potresnim slikama civilnih žrtava koje stižu iz Kane, dok se i dalje izvlače tela poginule dece i žena iz ruševina, Livni smatra da je važno ne odustati od ciljeva – da kontrolu nad libanskim jugom preuzme libanska armija u saradnji s međunarodnim snagama i da se Hezbolah razoruža.
(Tanjug)
--------------------------------------------------------------------------
Spor u Evropskoj uniji
BRISEL – Velika Britanija, Nemačka i Češka odbile su da se priključe ostalim članicama EU koje su se založile za hitan prekid vatre između Izraela i libanskog Hezbolaha. Na hitnom sastanku ministara inostranih poslova EU u Briselu tri zemlje su ponudile alternativnu formulaciju u kojoj se traži "prekid neprijateljstava", ali se ne navodi vremenska odrednica.
Originalni nacrt dokumenta EU, koji je pripremila Finska kao predsedavajući EU, ukazuje na to da izbegavanje da se spreče civilne žrtve u Libanu "predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava". Na insistiranje Velike Britanije, Nemačke i Češke taj stav je sveden na apel svim stranama da "učine sve što je u njihovoj moći da zaštite stanovništvo, kao i da se uzdrže od akcija koje bi predstavljale kršenje međunarodnog prava".
(Tanjug)
M. Pantelić
[objavljeno: 02.08.2006.]
