Izvor: Blic, 30.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neuspeh Buša i vani i kod kuće
Neuspeh Buša i vani i kod kuće
LONDON (BBC) - Ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov izjavio je juče nakon sastanka sa izaslanikom SAD, da Moskva i dalje podržava što brži povratak inspektora UN u Irak.
'Naša pozicija jeste da se inspektori Ujedinjenih nacija što pre vrate u Irak. Za to postoje potrebni uslovi. U isto vreme mi smo, naravno, spremni da uzmemo u obzir stavove svih članica Saveta bezbednosti,' rekao je Igor Ivanov.
Njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izjava je najnoviji udarac intenzivnim američkim i britanskim naporima da obezbede podršku stalnih članica Saveta bezbednosti za izglasavanje rezolucije kojom bi se omogućila vojna akcija protiv Iraka.
Vlasti u Bagdadu su saopštile da neće prihvatiti predlog novih većih ovlašćenja inspektora UN za iračko naoružanje.
Američki predlog rezolucije predviđa inače i preduzimanje svih raspoloživih mera uključujući i vojnu akciju u slučaju da Bagdad ne ispuni zahteve. Međutim, da bi američki predlog, koji, inače podržava i Britanija, bio usvojen u Savetu bezbednosti, potrebno je da 9 zemalja glasa 'za' i da nijedna od preostale tri stalne članice - Rusija, Kina i Francuska - ne ulože veto.
Napori Vašingtona da ubedi Pariz, Moskvu i Peking za sada nisu rezultirali uspehom.
Francuski predsednik Širak telefonom je pozvao Džordža Buša kako bi mu rekao da je Pariz još odlučniji u stavu da treba usvojiti dve rezolucije - prvu kojom bi se definisao mandat inspektora za naoružanje u Iraku, i onda ako puna saradnja Bagdada izostane, drugu rezoluciju gde bi se pretilo posledicama.
Nastojanja Buša da Savet bezbednosti UN usvoji novu rezoluciju o Iraku i da dobije odobrenje Kongresa za unilateralnu akciju protiv Sadama Huseina naišla su na veliki otpor i kod kuće.
Opozicioni lider, demokrata Tom Dašl osudio je u američkom Senatu politizaciju mogućnosti vojne ofanzive protiv Bagdada. Usvajanje nove rezolucije i njeno odobrenje u Kongresu dalo bi Bušu pravo da povede rat protiv lidera koga je Buš u četvrtak nazvao 'čovek koji je pokušao da ubije mog tatu'.
Dašl je samo jedan iz kruga demokrata koji se protive nastojanjima Buša, optužujući predsednika da koristi rat i rizikuje živote Amerikanaca, a sve u sklopu izborne strategije. Ted Kenedi, senator Masačusetsa, mlađi brat ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija, rekao je da bi 'rat trebalo da bude poslednja stvar kojoj će se pribeći, a ne prvi odgovor'.
Ali najoštrije kritike stigle su od bivšeg potpredsednika Ala Gora, koji je osudio strategiju Bušove administracije preventivnih napada protiv tobožnjih pretnji SAD.
'Ukoliko SAD u svetu predstavljaju vođstvo u zajednici jednakih, onda možemo da računamo na brojnost naših prijatelja, a ukoliko predstavljamo carstvo onda će brojčano prevagnuti naši neprijatelji', rekao je Gor u Klubu Komonvelta, poznatom forumu za javna pitanja u San Francisku. Irak je saopštio da su američke snage juče pogodile radarski sistem na civilnom aerodromu u gradu na jugu zemlje, Basri, u drugom napadu u poslednja tri dana.
Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama, već se u saopštenju, koje je preneo Radio Bagdad, navodi samo da su oštećene aerodromske zgrade.
SAD traže Sadamu novu adresu
Londonski Indipendent on Sandej piše da su SAD i nekoliko arapskih zemalja napravile planove da se Sadam Husein pošalje u egzil kako bi se izbegla invazija koja bi mogla da dovede do masivnog stradanja civila.
Planeri bliskoistočnog odseka u Stejt Dipartmentu razmatraju različite scenarije prema kojima bi irački predsednik predao vlast demokratskoj vladi a potom napustio zemlju. Predsednik Sadam Husein je ljutito odbacio takve sugestije. Nije jasno koje zemlje bi prihvatile Sadama Husein. Jedan američki izvor spomenuo je da bi Alžir ili Mauritanija mogle biti u opciji. 'Severna Koreja i Kina bi takođe mogle da ga prime. Kina bi to uradila samo da nas iznervira,' kaže američki izvor za Indipendent on Sandej.
