Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neunovčena slava
Dečak, proglašen u svetu za simbol rumunske revolucije iz 1989. nije se snašao u tranziciji i demokratiji. – Probao je svašta, čak našao iza brave
Od našeg dopisnika
BUKUREŠT, decembra – Dopisnik poznatog francuskog časopisa "Pari mač" našao se 22. decembra 1989. u Bukureštu baš u trenutku zbacivanja diktatora Čaušeskua. Pratio je krvave tragove koje je na prestoničnom asfaltu ostavilo na stotine ubijenih revolucionara, divio se zanosu koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je zahvatio milione oslobođenih Rumuna. Na ulicama Bukurešta napravio je snimak jednog dečaka, obavijenog rumunskom trobojnicom iz čije je sredine bio isečen socijalistički grb. Taj je snimak obišao ceo svet, a dečak proglašen za simbol pobedonosne revolucije, za "rumunskog Gavroša".
Nešto kasnije, kada je rumunski Gavroš prihvaćen kao takav i postao čuven, francuski novinari su nizom oglasa u ovdašnjim medijima pozvali sve one koji prepoznaju dečaka sa slike da saopšte njegovo ime i adresu.
Tako je pronađen četrnaestogodišnji Florin Vijeru iz Dobroještija, na domaku prestonice. Tako se i saznalo za njegovu "revolucionarnu priču", a koja je potom dobila i svoj tranzicijski nastavak. Sudbina rumunskog Gavroša je ispala veoma krivudava.
Ukradena zastava
Decembra 1989. Rumunijom su zavladala burna vremena. Izbila je prva u svetu revolucija koja je direktno prenošena preko televizije. Da bi učestvovali u njoj hrlili su milioni ljudi krajnje nezadovoljni lošim životom i Čaušeskuovom despotijom. I đačić Florin Vijeru pomislio je da i on treba da "ide u revoluciju". Vešto je ukrao zastavu sa opštinske zgrade. Nožićem je isekao socijalistički grb iz njene sredine i sa još nekolicinom svojih seoskih vršnjaka krenuo u prestonicu da "obori diktatora".
U centru prestonice našao se kraj barikada. Na sve strane se pucalo. Pored njega tekla je krv. Tanad su njega mimoišla. Ali krupne dečije oči upijale su sve grozote burnih zbivanja. Ostao je živ. Likovao je kao i drugi oni koji su lično učestvovali u obaranju svemoćnog diktatora.
Već sutradan, sav premoren, pronašao je u gradu svoju stariju sestru. Naravno, ona ga je izbrusila. Do šamara nije bilo daleko. "Šta ti tražiš ovde? Gde si bio?"... "Bio sam u revoluciji", glasio je bezazleni odgovor skoro iscrpljenog dečaka.
Sestra mu nije poverovala. Sve dok i sama nije videla sliku iz "Pari mača", koju je, posle nekoliko dana, preuzela cela rumunska štampa. Mali Florin je postao poznat. Dičio se. Svi su mu ugađali. A on je pričao i pričao o svojim revolucionarnim dogodovštinama.
Izjalovljena francuska stipendija
Navodno, Francuzi su mu ponudili stipendiju. Da završi gimnaziju u Francuskoj, a potom da tamo i studira. Danas Florin tvrdi: "Francuzi nikada nisu imali jednog Gavroša koga bi odgojili i spremili za budućnost." Navodno njegovom odlasku u Francusku se suprotstavio tadašnji prvi postrevolucionarni premijer Petre Roman, i sam čovek sa bukureštanskih barikada. On je kao rekao: "Gavroš je naš. U stanju smo da sami držimo naš simbol u zemlji."
Tako je propala Florinova francuska stipendija. Zauzvrat, sama vlada mu je ponudila svaku podršku. Ali, kada je, kako priča, otišao u vladinu palatu "Viktorija" i potražio premijera, ovaj, navodno, nije hteo da čuje za njega.
Štampa je odmah počela da proverava ovu izjavu. Bivši premijer je demantovao tvrdnju da nije hteo da pusti Florina u Francusku, u kojoj je i sam nekada studirao. Naprotiv. Nažalost, njega nije privlačilo učenje. Nije hteo ni da radi. Uobrazio se i razmišljao "Ako si simbol, sve je gotovo. Od sada ne treba ništa da radiš."
Predizborna maskota
Kasnije su, kaže, došla nova obećanja – od predsednika Emila Konstatineskua, koji ga je vodio na svoje predizborne mitinge 1996. i pokazivao uz sebe. Navodno, i on mu je obećao "život bez briga". Ali, izbori su prošli, a on je opet bio zaboravljen.
Već odrastao, Florin uviđa da mora sam da traži svoje mesto pod suncem nove demokratije, za koju je, kako veli, i svoj život stavljao na kocku. Ali malo šta mu je išlo od ruke...
Najpre je postao, po preporuci, magacioner u bukureštanskoj gradskoj čistoći. Zatim je okušao sreću kao nekvalifikovani radnik u jednom građevinskom preduzeću. Plata je bila mala. Upisao se na kuvarski tečaj, ali postaje prodavac novina. Nešto je i predsednik Ilijesku pokušavao da mu pomogne.
– Od 1944. pa sve do 1999. više puta sam osetio da se ne snalazim u demokratiji. Nisam imao sigurnost u sutrašnji dan – priznaje sada Florin.
Vrhunac njegovog neuspeha u životu desio se pre četiri godine, kada je uhvaćen u krađi. Morao je šest meseci da provede iza brave.
Ipak, u 31. godini, sada već sazreli Gavroš, koji je 17 godina "plivao" kroz uzburkanu rumunsku tranziciju, izgleda da je našao svoje mesto pod suncem. Oženio se, ima sopstveni stan i dvoje dece. Kaže da čeka ulazak u EU. Trenutno radi kao "privatnik". I mašta da osnuje svoju građevinsku firmu...
Milan Petrović
[objavljeno: 25.12.2006.]
