Izvor: Politika, 09.Avg.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Netanijahu brani blokadu Gaze
Izraelski premijer svedočio u zvaničnoj državnoj istrazi upada izraelskih komandosa na turski brod
Tel Aviv – Izraelski premijer Benjamin Netanijahu svedočio je juče pred javnom komisijom koja istražuje pogibiju devet turskih propalestinskih aktivista prilikom upada na konvoj brodova sa 10.000 tona pomoći pojasu Gaze 31. maja, ocenivši da je Izrael delovao po međunarodnom pravu, legalno. Netanijahu je istakao važnost pomorske blokade te palestinske teritorije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojom vlada islamistički Hamas, objasnivši da je cilj Izraela da zaustavi isporuku oružja palestinskim ekstremistima.
On je ocenio da svet naginje ka tome da situaciju u Gazi smatra humanitarnom krizom, iako fotografije koje stižu od tamo pokazuju da su police „do vrha” pune hrane.
Akciju mornaričkih komandosa na konvoju od šest brodova, Netanijahu je pohvalio, izrazivši nadu da će komisija „objasniti sve detalje i doći do srži istine”. Smrt aktivista na najvećem brodu „Mavi Marmara” izazvao je oštre kritike širom sveta i krizu u odnosima Turske i Izraela, donedavno bliskih saveznika. Izrael je tvrdio da su aktivisti bili spremni da napadnu vojnike i da su njihovi životi bili ugroženi, a Turska je ubistva opisala kao terorizam koji sponzoriše država.
„Ja sam prvi koji sam se pojavio pred uvaženom komisijom. Mnogi će me slediti i verujem da ćemo objasniti sve detalje. Ubeđen sam da će istraga utvrditi da su Izrael i izraelska armija operisali u skladu s međunarodnim pravom i da su borci koji su se ukrcali na’Mavi Marmaru’ pokazali neuobičajenu hrabrost, ispunjavajući svoju misiju i braneći se protiv stvarne smrtne opasnosti. Verujem vojnicima izraelske armije i čitav Izrael je na njih ponosan”, rekao je Netanijahu pred komisijom koju predvodi penzionisani sudija Vrhovnog suda Jakob Turkel.
Izraelski premijer je svedočio uz jake mere bezbednosti i veliko interesovanje domaće i strane štampe. Izrael je osnovao komisiju za istragu pod međunarodnim pritiskom da se ispita zašto se akcija komandosa tako krvavo okončala.
U komisiji je pet Izraelaca i dva strana posmatrača. Njoj su nedavno data veća ovlašćenja nego prilikom formiranja kada je bilo predviđeno da istraži da li su napori Izraela da zaustavi flotilu bili u skladu s međunarodnim pravom i da li su vojnici koristili srazmernu silu. Komisija sada ima ovlašćenje da pozove na sud svedoke i da upozori one koji svedoče pred njom da im rezultati istrage mogu naneti štetu i da pozove stručnjake za određene oblasti u slučaju potrebe. Pa ipak komisija nema prava da ispituje izraelske vojnike. Posmatrači prilika ukazuju da ona zapravo nema mandat da u potpunosti sagleda okolnosti koje su dovele do smrtonosnog incidenta i da će samo intervjuisati političare, ali ne i suditi im.
Pored Netanijahua pred komisijom će svedočiti izraelski ministar odbrane i šef izraelske armije, što se smatra vrlo ograničenim mandatom.
Pod jakim međunarodnim pritiskom Izrael je u međuvremenu značajno ublažio kopnenu blokadu pojas Gaze, gde u siromaštvu živi milion i po stanovnika, dozvolivši isporuku više hrane i humanitarnih zaliha. Očekuje se, međutim, da će međunarodne istrage biti mnogo kritičnije i analitičnije u odnosu na izraelsku politiku prema pojasu Gaze od ove izraelske.
----------------------------------------------
Martin Šlaf kao izraelski posrednik
Tel Aviv – Izraelac Rafael Rafram Hadad, koji je uhapšen u martu u Libiji pod optužbom za špijunažu, a zatim oslobođen uz posredovanje izraelskog ministra inostranih poslova Avigdora Libermana, doputova je iz Beča u Izrael. Ministar Liberman je preksinoć doputovao u Beč, kako bi dočekao oslobođenog Izraelca, koji je tamo stigao privatnim avionom austrijskog biznismena Martina Šlafa, koji je, takođe, posredovao u njegovom puštanju.
Hadad (34), koji ima izraelski i tunišanski pasoš, išao je u Libiju da fotografiše bivšu jevrejsku imovinu za jednu organizaciju koja dokumentuje i čuva istoriju libijskih Jevreja. On je iznenada nestao u martu, a pre toga je poslao i-mejl oporuku, u kojoj je naveo da ide u jevrejski kvart u libijskoj prestonici Tripoli, da fotografiše sinagogu. Bilo je predviđeno da se ukrca na avion za Tunis sledećeg dana, ali se kasnije ispostavilo da je uhapšen pod sumnjom da je špijun.
Od tada je izraelsko ministarstvo spoljnih poslova, koristeći kontakte u Francuskoj, Italiji, SAD i Tunisu, nastojalo da bude pušten ali uzalud. Pre dva i po meseca angažovao se lično izraelski ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman. On je zamolio austrijskog biznismena Šlafa, koji posluje s Libijcima i ima prijatelje u porodici libijskog lidera, da posreduje. Izraelski vojni krugovi su tada zabranili objavljivanje bilo kakvih vesti o ovom slučaju, kako se ne bi omeli komplikovani i tajni pregovori o oslobađanju Hadada.
Libijci su prvobitno uslovili njegovo puštanje izraelskim dopuštenjem da brod, koji je prošlog meseca isplovio iz Libije uplovi u pojas Gaze, što je izraelska strana odbila. Potom je postignut dogovor sa Egipćanima da brod uplovi u egipatsku luku El Ariš i da se tovar isporuči u Gazu. U okviru dogovora o puštanju Hadada, Izrael je pristao da Libija izgradi 20 stambenih jedinica u Gazi, navode izraelski mediji.
Libija i Izrael su u neprijateljskim odnosima i Izraelcima je zabranjeno da posećuju tu severnoafričku zemlju. Prema nezvaničnim podacima koje prenose bečki listovi, u Libiji danas nema nijednog Jevrejina, iako postoji dokumentacija o dvovekovnom životu Jevreja u toj zemlji. Pre oko godinu dana umrla je i poslednja Jevrejka koja je živela u Libiji.
Tanjug
objavljeno: 10/08/2010
