Izvor: Vostok.rs, 02.Sep.2010, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestali na Balkanu
02.09.2010. - Sigurni smo da je tamo postojao krematorijum gde su se spaljivali Srbi i neposlušni Albanci
Prema podacima međunarodnog komiteta Crvenog krsta u toku konflikata na teritoriji bivše Jugoslavije skoro 15.000 ljudi smatra se nestalim. Na Kosovu je takvih oko 2-000. Mada, naverovatnije to su približni podaci: kako kažu predstavnici srpskih vlasti, u pokrajinskim mrtvačnicama nalaze se stotine ekshumiranih tela, čiji identitet za sada niko ne može da utvrdi. Iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Beograda dopisnik Glasa Rusije Igor Gojković:
Kod Žilivode počelo je iskopavanje zemljišta na mestu gde se sumnja da se nalaze posmrtni ostaci 26 Srba, među njima i tela devetorice rudara kidnapovanih u Belaćevcu pre dvanaest godina. Posao će biti veoma težak. Potrebno je pažljivo raditi stepen po stepen dok se nedođe do dubine od 25 metara, gde se pretpostavlja da se nalaze tela ubijenih.
U međuvremenu tužilaštvo Srbije za ratne zločine, istražujući između ostalog i zličine terorističke albanske organizacije Oslobodilačke armije Kosova, dobilo je podatke o još jednoj masovnoj grobnici na Kosovu, u selu Klečka, kaže sekretar za štampu tužilaštva Bruno Vekarić:
Sigurni smo da je tamo postojao krematorijum gde su se spaljivali Srbi i neposlušni Albanci. Mi taj predmet vodimo od 2009. On je izvan okvira onog što izstražuje Haški tribunal. To je jedna, rekao bih, akcija svih državnih organa republike Srbije i Komisije za nestale i rezultat naše saradnje sa EULEKS-om.
Ali da li će rezultati istraživanja promeniti mišljenje nekih predstavnika međunarodne zajednice o tome da je samo srpska strana odgovorna za klanicu koja se zahuhtala u pokrajini krajem 90-ih i za koju su u izvesnoj meri krivi, i u njoj postradali, svi učesnici konflikta? Postradali su svi, osim NATO-a.
Na proleće 1999. godine Ministarstvo odbrane SAD izjavilo je da je na Kosovu možda ubijeno sto hiljada Albanaca vojnih obveznika. Svi članci objavljeni u zapadnoj štampi na temu genocida koji je počinio Beograd mogu se i sada pročitati na internetu. Dobro je što on ima bolje pamćenje nego neki političari. Tako da nema potrebe da ih prepričavamo. Ali tim povodom da navedemo samo jednu činjenicu koju navode ruski eksperti za Balkan: kada su se međunarodni eksperti pozabavili iskopavanjem takozvanih masovnih grobnica Albanaca na Kosovu, razmere zverstava pripadnika srpskih bezbednosnih struktura nekako su naglo smanjene. Kao prvo, nikakva brda leševa koje je obećala Priština nisu bila pronađena u tim masovnim grobnicama, a kao drugo, mnogi Albanci čija tela su ipak nađena, poginuli su posle početka NATO operacije u Jugoslaviji, na primer kada je Severnoatlantska alijansa 99. bombardovala zgradu jednog od kosovskih zatvora ili kolonu albanskih izbeglica. Moglob i još da se izračuna koliko je ljudi svih nacionalnosti polako ubio osiromašeni uranijum kojim je NATO velikodušno polio između ostalog i Kosovo.
I još jedan važan događaj desio se na Kosovu 30. avgusta, na Međunarodni dan nestalih. On se tiče ljudi koji su vršili svoju profesionalnu dužnost, osvetljavajući dešavanja u regionu. Savez novinara Kosova i Metohije pozvao je predstavnike međunarodnih i lokalnih organizacija da se pozabave temeljnijom istragom sudbina kolega nestalih u pokrajini. Prema podaciam Saveza, od 1998. godine ne zna se gde se nalazi šest reportera koji su radili u kraju. Što je karakteristično, ni jedan od njih nije albanske nacionalnosti.
Mi smo se u Rusiji 30. avgusta setili naših novinara koji su nestali radeći na Balkanu još pre konflikta na Kosovu, početkom prošle decenije, kada je izbio rat između Srba i Hrvata.
Prvih dana septembra 1991. godine nestali su dopisnik Viktor Nogin i snimatelj Genadij Kurenoj - oni su putovali iz Beograda u Zagreb putem koji je ranije spajao dva naroda a početkom decenije postao je u suštini linija fronta između zaraćenih država. Kako svedoči Jevgenij Vostruhov, poznati ruski novinar, koji je dugo radio u srpskom prestonici, na proleće naredne godine bio je pronađen razlupan i izgoreo automobil ruskih reportera. Na njemu je bilo 19 rupa od metaka. Ko je pucao na kola? Godinu dana kasnije srpski borac Stevo Borojević, koji je bio očevidac napada, saglasio se da da izjavu ruskim istražiteljima i čak da pokaže gde su sahranjeni ostaci Nogina i Kurinog. Nekoliko dana pre susreta sa predstavnicima tužilaštva on je bio ubijen u nejasnim okolnostima. Šta se na kraju desilo sa dvojicom ruskih novinara koji se ničega nisu plašili i radili su u najusijanijim tačkama, do danas se ne zna.
Ratovi su protutnjali, balkanski lideri sve češće izjavljuju da je istraga sudbina nestalih lica jedan od neophodnih uslova za mir među njihovim državama. A rođaci nestalih, i na Kosovu i u Moskvi, sve čekaju da odjednom zazvoni telefon ili zvono na vratima. I da se čuje poznat, dugoočekivani glas.
Izvor: Glas Rusije
,
Predloži prijateljima
Komentari (0) Dodaj komentar
