Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprikladno vladanje
Od kažnjavanja za nestašluke do prekomerne moći lidera i aranžmana da se za delikte ne ide u zatvor
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, aprila – Tek što je Rendi Kastro počeo da stiče znanje u školi, ona je njega – „naučila pameti”. Utisnula mu je, u svom tefteru, žig koji će ga obeležiti za celo njegovo đačko doba.
Pre napunjene sedme godine, upisan je kao – „seksualni uznemirivač”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U taj ovde šireći, nepodobni status, uvršćen je zbog toga što je drugaricu iz prvog razreda osnovne škole – u vašingtonskom predgrađu Princ Vilijam – šljepnuo po stražnjici. Učenica ga je prijavila učiteljici, a ona direktoru.
Školske vlasti su Rendijev postupak, načinjen u dvorištu, okarakterisale ne samo kao neprikladno vladanje, nego kao – „uvredljiv seksualni dodir” i prijavile ga policiji.
Nulta tolerancija
I sama prosvetni radnik, njegova majka Klaudija se požalila da je prestrogo okarakterisan, da je mališan potresen tako da sam sebe sada naziva „loš dečko”, i zamolila upravu škole, u severnoj Virdžiniji, da mu izbrišu takvu mrlju, predodređenu da mu ostane tokom celog školovanja. Molba joj nije uslišena pa se – u nadi da bi šira javnost mogla da pomogne – obratila „Vašington postu”, čija je reporterka opisala taj slučaj i otkrila da nije usamljen.
U drugom delu prestoničke okoline, saveznoj državi Merilend, zbog „seksualnog uznemiravanja” je „suspendovano” čak 22 učenika prvih razreda, pa i 16 dece iz vrtića. A u Teksasu je, navodi se, jedan četvorogodišnjak „suspendovan” po prijavi vaspitačice da ju je „seksualno uznemiravao” tako što je zagrlio i prislonio svoju glavu na njene grudi"
Takve kvalifikacije je kao besmislene kritikovao i Ted Fajnberg, pomoćnik direktora Nacionalnog udruženja školskih psihologa. Vaspitne i obrazovne ustanove se brane da samo sprovode proklamovanu politiku „nulte tolerancije prema seksualnom uznemiravanju”. Nulta tolerancija „ne bi smela da dovede do nule u prosuđivanju”, poručuje Ronald Stivens, izvršni direktor Nacionalnog centra za školsku bezbednost"
Pristalice primene strogoće od malih nogu pozivaju se na poslovicu „Mlado se drvo savija”. Brus Fajn, osnivač organizacije Američka sloboda na dnevnom redu, upozorava na postojanje „političkog uznemiravanja” izazvanog zastranjivanjima u krošnji raskrupnjanog i razgranatog stabla nacionalnog sistema.
Lider kao zakon
Pozivajući se na duboke korene američke demokratije i ustavnosti, podseća da su za stabilnost pravnog poretka bitne i ideje kojima se tumači, pa nalazi da je sadašnjem predsedniku Džordžu Bušu glavna ustavna ideja da je „on sam – zakon”. Pod plaštom borbe protiv međunarodnog terorizma je, kaže, sadašnji šef Bele kuće jer „polaže pravo na nekontrolisanu vlast, istorijski svojstvenu despotima, na: torturu, kidnapovanja, tajne zatvore, neograničeno utamničavanje osumnjičenih da su neprijateljski borci, nekažnjeno kršenje Ustava i zakona, kao i na korišćenje vojske u vreme i na mestima koje sam izabere”.
Ujedno, nastavlja autor u „Vašington tajmsu”, Buš „osporava nadležnost Kongresa (parlamenta) da nadzire izvršnu vlast, njene nezakonite postupke, zloupotrebe i rđavo upravljanje javnim poslovima”. Pri tom se „Republika demontira, cigla po ciglu”. Stvari se „još mogu popraviti, ali samo s probuđenim i prosvećenim građanstvom”, dodaje i citira jednog od „otaca” Amerike, njenog trećeg predsednika Tomasa Džefersona, da „nema naroda koji je istovremeno i slobodan i neuk”.
Kao primer nedovoljne obaveštenosti građanstva, Fajn navodi da je tek ovih dana obelodanjen sadržaj jednog zvaničnog memoranduma kojim je pre pet godina „opevana” predsednikova „svemoć”. Po tom aktu, Amerika je „permanentno na ratnoj nozi” (protiv terorizma)”, dakle u stanju koje je „otac ustava” Džejms Medison označio kao „nepomirljivo sa slobodom”. Ceo svet se u memorandumu sagledava kao „ratno polje na kome je predsednik ovlašćen da šalje vojnu silu da ubija, hapsi i muči osumnjičene za međunarodni terorizam ili njihove prijatelje”. Po takvoj vodilji bi „Buš mogao da naredi i vojne operacije protiv saveznika Al Kaide u San Francisku" pri čemu bi eventualne civilne žrtve raketnih napada bile upisane kao kolateralna šteta”"
Predsedniku se praktično „odobrava da povede preventivni rat protiv bilo koje zemlje ili nedržavnih aktera, ako proceni da je to u američkom interesu”. Pri tom ga ni zakonodavci ne mogu zaustaviti, nalazi Fajn i konstatuje da je od Bele kuće predsednik načinio nekrunisano kraljevstvo”"
„Spasonosna” formula
Sada se takve „svemoći” predsednika sve češće osporavaju u parlamentu, ali „Njujork tajms” pažnju usmerava i na tumbanja i u – pravosuđu, nadležnom za gonjenje prekršilaca zakona. Taj resor je tradicionalno bio afirmisan kao „strah i trepet” za velike korporacije, tačnije za njihova kršenja propisa, ali se u Bušovom predsednikovanju učestalo daje prednost nagodbama, izveštava list.
Po takozvanim sporazumima o odloženom krivičnom gonjenju, kompanije uhvaćene u nedelima mogu da „otkupe slobodu” svojih menadžera, to jest da se s ministarstvom dogovore – da se umesto slanja u zatvor primeni formula kojom će optužena firma platiti odrezanu globu i prihvatiti da specijalni nadzornik usmerava njeno reformisanje kako bi se uskladila sa zakonom. Pobornici ovakvog namirenja (kakvih je bilo 50 u poslednje tri godine) kažu da se tako „smrti spasavaju” preduzeća. Kritičari ocenjuju, pak, da je postupak zamišljen da se, plaćanjem i reformisanjem, izbegne pozivanje na krivičnu odgovornost i odlazak iza rešetaka.
Šefovi politike i biznisa oslobođeni su, proizlazi, opasnosti da zbog sopstvenog neprikladnog vladanja prođu kroz traume koje je prošao mali Rendi. Naime, kad je policija došla na poziv školskog direktora, on je pretrnuo, pomislivši da će ga odvesti – u zatvor.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
