Izvor: Politika, 14.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačkoj vladi uručen protest zbog Cobela
U Odboru za međunarodne odnose Bundestaga očekuju da nemački ambasador dođe u Berlin i objasni svoje izjave
Srpski ambasador u Berlinu Ognjen Pribićević uručio je vladi Nemačke najoštriji protest Vlade Srbije zbog izjava ambasadora Andreasa Cobela. Prethodno je Vlada Srbije ocenila da je Cobel "na više načina pokrenuo pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i pitanje nepromenljivosti njenih međunarodno priznatih granica, uprkos ukazanom gostoprimstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije". Na sednici Vlade Srbije u četvrtak konstatovano je da je "u svim dosadašnjim kontaktima na visokom državnom nivou između Srbije i Nemačke bila iskazana i potvrđena međusobno dobra volja da dve zemlje razvijaju dobre odnose". "Nadamo se da ćemo u najkraćem roku dobiti jasno razjašnjenje vlade Nemačke o iznetim stavovima ambasadora Cobela", navedeno je u saopštenju. Nemački ambasador izjavio je u sredu da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre "u smislu nadzirane nezavisnosti", a da bi, u suprotnom, mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. On je ocenio i da bi "insistiranje" na Kosovu kao delu Srbije, s obzirom na to da je ono "u sastavu Srbije od 1912", moglo, na primer, navesti Mađarsku da otvori pitanje Vojvodine, "koja je u Srbiji od 1918. godine". Cobel se zatim izvinio zbog svojih izjava, ali se ovaj diplomatski skandal gotovo izvesno neće završiti samo na tom izvinjenju.
U Odboru za međunarodne odnose Bundestaga rečeno je da se očekuje poziv ambasadoru Cobelu da dođe u Berlin i objasni svoje izjave. Zamenik predsednika tog odbora nemačkog parlamenta Gert Vajskirhen ocenio je za B92 da je Cobel dao neodgovornu izjavu koja ne odražava stavove vlade i javnosti u Nemačkoj. Vajskirhen, koji je član Socijaldemokratske partije, navodi da je reakcija Beograda bila dobra i odmerena, ali da je sada na potezu nemačko ministarstvo spoljnih poslova koje ambasadoru Cobelu treba da pokaže da je odgovoran zbog neodgovorne izjave.
"Jasno je da šta god ambasador kaže u svom zvaničnom govoru ili tokom ličnih izjava, time iznosi poziciju nemačke vlade. Međutim, u ovom slučaju, nemačka vlada nije odgovorna za ovu suludu izjavu koju je dao ambasador Cobel. On je taj koji treba da uveri javnost da je takva vrsta nesporazuma jedinstvena i da se neće ponoviti i mora da se izvini javno i srpskoj i nemačkoj javnosti zbog svoje neodgovornosti", navodi Vajskirhen.
Stručnjak za Balkan iz minhenskog Centra za primenjena politička istraživanja Martin Bruzis procenjuje da u izjavama koje se pripisuju nemačkom ambasadoru nikako ne treba tražiti nekakve probne balone ili prikrivena upozorenja Srbiji po pitanju Kosova. "Mislim da je reč o glupoj pogrešci koja očito pokazuje stepen neznanja i neinformisanosti jednog tako visokog nemačkog diplomate i meni je, lično, zaista žao zbog tih izjava. Apsolutno nije jasno, ni na osnovu logike samih argumenata, niti načina rasuđivanja šta je imao na umu kada je rekao to što je rekao. Ja ne vidim da, kako je on to predočio, postoji bilo kakva veza između Vojvodine i Sandžaka, sa jedne, i Kosova sa druge strane. Reč je o problemima potpuno različite prirode koji ni na koji način nisu povezani", rekao je Bruzis za Bi-Bi-Si.
On je "prilično siguran" da će nemačko ministarstvo Cobela, "iza scene, oštro ukoriti". "Verovatno će ubuduće voditi računa i o tome da izjave koje daje budu interpretirane na pravi način. Nisam uveren ni da bi, u ovom slučaju, Cobelovo povlačenje iz Beograda predstavljalo najbolje rešenje. Time bi se samo na njegovo mesto doveo neko kome bi, u prvom trenutku, nedostajalo neophodno iskustvo. Istovremeno mi se čini da ne treba preuveličavati ceo ovaj slučaj. Mislim da Nemačka, kao trenutno predsedavajući Evropske unije, tokom kosovskog procesa nije načinila bilo kakvu krupniju grešku pa stoga nema ni mesta eventualnom revidiranju dosadašnje politike", tvrdi Bruzis.
Bi-Bi-Si konstatuje da "političari i mediji u Srbiji u poslednje vreme sve otvorenije zameraju pojedinim stranim ambasadorima, mahom onima iz Sjedinjenih Država i Britanije, da... u svojim nastupima i izjavama, posebno kada je o Kosovu reč, ali i ne samo onda, prelaze granice uobičajenog diplomatskog delovanja i ulaze u vode direktnog mešanja u unutrašnje stvari Srbije.
Bruzis kaže da nije lako sa strane procenjivati ponašanje i uticaj pojedinih zapadnih ambasadora u Srbiji: "Moguće je, međutim, da su oni motivisani uočljivim nepodudaranjem između viđenja koje o kosovskom procesu postoji u javnosti i zvaničnoj politici unutar Srbije i izvan njenih granica. Posebno zato što u srpskoj političkoj eliti niko nije dovoljno iskren i otvoren i nema hrabrosti da javnom mnjenju u Srbiji predoči kako je manje-više jasno da je Kosovo na putu nezavisnosti. I da neko drugo rešenje, ima li se u vidu Ahtisarijev plan, uopšte nije realno."
S. R.
--------------------------------------------------------------------------
I Nova Srbija za proterivanje
Nova Srbija ne prihvata izvinjenje nemačkog ambasadora u Srbiji Andreasa Cobela i zahteva od predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice da mu "odmah otkažu gostoprimstvo i pokrenu postupak za njegov opoziv". "Ne prihvatamo izvinjenje Cobela jer smatramo da su njegove izjave fašističke i da je njima uvredio srpski narod. Nedopustivo je da Cobel svojim izjavama dovodi u pitanje naše međunarodno priznate granice i narušava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije", navodi se u saopštenju.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Prećutna pretnja Srbiji?
Zapadni diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, kaže za "Politiku" da Cobelovo povezivanje Vojvodine, Kosova i Sandžaka može da se shvati kao implicitna pretnja. Upozorenje da bi naša zemlja mogla u budućnosti da izgubi još neki deo svoje teritorije ukoliko bi se previše "jogunila" oko statusa Kosova teško se drugačije da razumeti ili objasniti. Pa čak i ako Nemačka pruži Srbiji svaku zadovoljštinu, ostaće sumnja da je Andreas Cobel slušao kako se u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova ozbiljno razgovara o paraleli Kosovo–Vojvodina, a zatim možda i o Sandžaku... Ozbiljne države sa najvećom strogošću i najvišim stepenom diplomatske uzbune pristupaju toj vrsti implicitne (prećutne) ili eksplicitne (očigledne) pretnje, objašnjava ovaj iskusni diplomata.
Kako saznaje "Politika", slična ideja (da se Srbiji zapreti mogućim gubitkom teritorije) nakratko je razmatrana unutar Stejt departmenta 1997. godine. U razgovorima u američkom Ministarstvu spoljnih poslova u jednom momentu je u obzir uzeta i opcija da se Slobodanu Miloševiću kaže da bi se američka podrška suverenitetu Jugoslavije nad Kosovom i Metohijom mogla promeniti ukoliko Slobodan Milošević ne bude kooperativan (u to je vreme između Jugoslavije i SAD još trajalo postdejtonsko otopljavanje). Ta opcija je odmah odbačena kao suviše opasna. U to vreme, naime, nijedan albanski lider, pa ni Ibrahim Rugova, nije u razgovorima sa Amerikancima spominjao, odnosno tražio nezavisnost Kosova. U Stejt departmentu je preovladalo uverenje da bi takva pretnja bila neodgovorno igranje sa vatrom, te je ideja odbačena.
S. R.
[objavljeno: 14.04.2007.]
