Izvor: Deutsche Welle, 09.Jun.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačko-ruska godina kulture
Godina nemačkog jezika i književnosti u Rusiji zvanično je okončana. Međutim, za sve to vreme, događaji koji promovišu nemački jezik, ali i kulturni dijalog između dveju zemalja, bili su u senci političke krize.
U svečanoj sali moskovskog Puškinovog muzeja, rame uz rame sede nemački autor Hans Plešinski i njegov ruski prevodilac. Naizmenično, na nemačkom i ruskom, čitaju odlomke iz Plešinskovog romana o Tomasu Manu.
Čitanje je deo otvaranja izložbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << fotografija posvežene životu i delu Tomasa Mana. To je završni događaj u Godini nemačkog jezika i književnosti u Rusiji. Godina počela je 6. juna 2014. u Berlinu povodom 215. godišnjice rođenja Aleksandra Puškina (goografija gore), a završena je tačno godinu dana kasnije u Moskvi, na 140. godišnjicu rođenja Tomasa Mana. Kao i Mana, i Plešinskog inspiriše ruska literatura. Zaista, prema tom piscu, i danas se nastavlja „živa razmena ideja“ između ruske i nemačke književnosti.
Tomas Man, fotografija iz 1905.
„Kulturna razmena“ bila je suština i Godine nemačkog jezika i književnosti u Rusiji. Tokom tog perioda čak 300 gradova u Rusiji bili su domaćini ukupno 510 događaja, kojima je prisustvovalo više od 73.000 ljudi. Među tim događajima bile su i radionice nemačko-ruskih pisaca, dodeljivanje nagrada najboljim prevodiocima, nekoliko takmičenja u znanju nemačkog jezika, festivali, retrospektiva filmova nemačkog reditelja Vima Vendersa, brojni koncerti nemačkih muzičara kao što je recimo poznati reper Kro i drugi. Takođe, u više gradova Rusije organizovane su radionice, seminari i konferencije za nastavnike nemačkog jezika. Sa svoje strane, Nemačka je bila domaćin Godine ruskog jezika i književnosti.
Skromni trijumf
Iako su književnost i klasična muzika praktično ispunile Puškinov muzej, ipak se mogao osetiti i dašak političke krize. Aneksija Krimskog poluostrva, Ukrajinska kriza i zapadne sankcije Rusiji bacile su senku na nemačko-rusku godinu.
Ipak, kada o rezultatima te godine kulture upitate Ridigera Bolca, šef Gete-instituta u Moskvi, on prilično opušteno odgovara da su, uprkos „politički napetoj situaciji“, sve planirane manifestacije održane i da je njima prisustvovao „veoma veliki broj ljudi, naročito mladih“.
Mihail Švidkoj: Najvažniji rezultat ove Godine kulture jeste to što je ona uopšte održana
Mihail Švidkoj, specijalni izaslanik predsednika za međunarodnu kulturnu saradnju, smatra da je to samo po sebi trijumf. „Najvažniji rezultat ove godine jeste to što je ona uopšte održana uprkos ledenoj političkoj klimi.“ To je, smatra Švidkoj, bilo moguće jer je kultura odvojena od politike. „Kulturni odnosi zauzimaju višu poziciju od političkih, oni nisu deo političke sfere.“
Represivna atmosfera
Ipak, Ridiger Bolc smatra da veze između kulture i politike ipak postoje. „Prisustvo ljudi iz političkih krugova na našim projektima nije bilo toliko obimno kao što sam se nadao, niti onoliko koliko bi bilo da su u pitanju neka normalna vremena“, kaže Bolc i dodaje da su se ministri i vodeći političari uglavnom držali po strani.
Ali, s obzirom na represivnu atmosferu koja je preplavila rusku kulturnu scenu, Gete institut ipak je imao sreće. U februaru su ruske vlasti optužile direktora opere u Novosibirsku da postavka opere Riharda Vagnera „Tanhojzer“ u tom teatru predstavlja uvredu za hrišćane. Takođe, od 28. maja, moskovska pozorišna trupa Teatr.Doc izgubila je pravo na zakup prostora za svoj teatar nakon predstave o „Bolotnoje delo“ koja govori o hapšenjima tokom protesta opozicije. Pola godine ranije, trupa je morala da se iseli iz još jednog pozorišta zbog sitnih propusta u zgradi vezanih za protivpožarnu zaštitu.
Ridiger Bolc, Gete institut, Moskva: Napeta politička situacija
Razlog za brigu
Ti događaji zabrinjavaju Andreasa Majcnera, predstavnika nemačkog Ministarstva spoljnih poslova zaduženog međunarodnu saradnju u oblasti kulture, posebno zbog toga što je ruska vlada nedavno donela zakon o „nepoželjnim organizacijama“, na čijem udaru su se našli oni građai Rusije koji sarađuju sa međunarodnim organizacijama sa oznakom „nepoželjne“. Takav razvoj događaja mogao bi da utiče na rad važnih partnera iz oblasti kulture. „Nadamo se da taj zakon neće uticati na kulturnu saradnju, ali smo ipak zabrinuti“, kaže Majcner.
S druge strane, Mihail Švidkoj, smatra da taj zakon ne bi uopšte trebalo da utiče na kulturu. „Svaki zakon napisali su ljudi i sprovode ga ljudi“, kaže Švidkoj.
Sve više ljudi uči nemački
Ipak, kao se i na kulturnu scenu održava trenutna politička klima, na završnoj večeri u Moskvi predstavnici nemačke kulturne politike delovali su optimistično i bili odlučni da promovišu dijalog. Bolc podseća da rekordan broj ljudi na kursevima u Gete-institutu uče nemački jezik, dok Majcner naglašava da su ovogodišnji događaji koncentrisani na „mlade generacije“ kako bi se suzbile predrasude.
Govor Ridigera Bolca u muzeju ostavio je veći utisak nego izložba crno-belih fotografija Tomasa Mana ili čitanje Hansa Plešinskog. Bolc kaže da mu je tokom ove godine neprestano postavljano pitanje da li rad Gete-instituta u Rusiji ima smisla u trenutnoj političkoj klimi i da je on na to uvek odgovarao: „Pa kada bi to moglo da ima više smisla nego sada?“
.jpg)
