Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački ultimatum Lihtenštajnu
David i Golijat: Berlin zahteva od majušne i prebogate kneževine radikalnu promenu finansijskih propisa kako bi se obuzdala bežanija nemačkog kapitala u ovaj poreski raj
Nemački novinari ne pamte da je jedan državni gost dočekan u Berlinu tako osorno: kancelarka Angela Merkel skresala je diplomatski neuvijeno premijeru sićušne (i prebogate) kneževine Lihtenštajn Otmaru Hasleru i iskalila sav bes koji njena vlada oseća zbog najvećeg poreskog skandala u istoriji republike.Pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toga je izdiktirala ultimativne zahteve koje je Golijat ispostavio Davidu – sa svega 35.000 žitelja, Lihtenštajn je preko dve hiljade puta manji od Nemačke – kako bi se zaustavila zahuktala seoba novca nemačkih milionera u ovaj poreski raj.
Opomenula je, takođe, javno, pred zatečenim gostom, njegovog suverena, princa naslednika Alojza od Lihtenštajna, koji se drznuo da se oštrim rečima usprotivi njenoj (pre)moćnoj zemlji. Suveren je, naime, optužio Berlin da tevtonski bahato vrši pritisak na Lihtenštajn i ispostavlja ucenjivačke zahteve tražeći od njegove vlade da čini ono što se kosi sa interesima zemlje. Princ je s posebnim i naglašenim gnevom osudio vršljanje agenata nemačke Savezne obaveštajne službe, koji su se dokopali poverljivih bankarskih podataka u Lihtenštajnu, na osnovu kojih je otkriven skandal bez presedana.
Merkelova je konstatovala da izjave suverena Lihtenštajna ne „koriste dobrosusedskim odnosima” i zahtevala hitnu promenu propisa koji, štiteći mnogobrojne privatne fondacije i bankarsku tajnu, magnetski privlače špekulante i utajivače poreza.
Njen gost, premijer Hasler, objasnio je da se njegova zemlja nalazi u „procesu reformi” finansijskog sektora i ima ozbiljnu nameru da se uklopi u pravni sistem Evropske unije i „šengen”, ali je usput bio u jednom izričit: od njegove zemlje se ne može zahtevati više nego od drugih zemalja, a iz Lihtenštajna su poručili kako nemaju nameru da se odreknu bankarske tajne, sve dok to ne učini – Švajcarska.
Upućeniji primećuju da proces finansijskih reformi koji je spomenuo gost Berlina traje već osam godina i da je to za majušnu državu izuzetno delikatno područje: svaki treći (švajcarski) franak u ovoj zemlji zaradi se u bankarskom sektoru.
U tom kontekstu spomenut je zaista neobičan kuriozitet: Lihtenštajn ima više privatnih fondacija i zadužbina (45.000) nego stanovnika (35.000) i svega nekoliko stotina osnovano je u dobrotvorne svrhe. Sve ostale – kao ona u vlasništvu smenjenog direktora Nemačkih pošta, s kojim je eksplozivna afera, koja iz temelja potresa zemlju, i počela – služe za „sklanjanje” novca od nemačkih poreskih vlasti.
Nemačka kancelarka je, pored ostalog, u svom katalogu ultimativnih zahteva, posebno naglasila onaj po kojem se od Lihtenštajna traži da preuzme, i kad je reč o nemačkim građanima, obavezu koju je kneževina potpisala sa Sjedinjenim Američkim Državama. Po tom sporazumu, banke u Lihtenštajnu su obavezne da obaveste vlasti SAD o svakom Amerikancu koji položi novac kod njih.
Iako traje danima, velikoj poreskoj aferi se još ne nazire kraj. Zna se samo da je veća i teža od svih prethodnih i da oštro zaseca u samo „srce” kapitalističkog sistema, pošto se na njenom udaru našlo više od hiljadu njegovih reprezenata.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 22.02.2008.]
