Izvor: Politika, 09.Jan.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački strah od stranaca
Sukobi pristalica i protivnika tolerancije stranaca se dramatizuju, a bavarska pokrajinska vlada zahteva pooštravanje mera protiv migranata iz Srbije i sa Kosova
Sa svakim novim okupljanjem pripadnika i simpatizera Pegide, pokreta takozvanih patriotskih Evropljana protiv islamizacije zapadnog podneblja, rasprave oko budućeg tretmana migranata i onih koji traže azil sve su žučnije.
Posmatrano iz srpskog ugla, marševi Pegide protiv stranaca manje su problematični >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od strategije koju razvija Hrišćansko-socijalna unija (CSU), sestrinska stranka demohrišćana Angele Merkel. CSU se zalaže za hitno pooštravanje zakona za strance, pod plaštom odbrane od najezde lažnih azilanata. Ko su oni, predočeno je na primeru Srba koji su, prema statistici, od oktobra do decembra prošle godine postavili više od 15.000 zahteva za azil.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova, međutim, izjavio je juče za elektronsko izdanje nedeljnika „Špigl”: „Ključni problem su azilanti sa Kosova... Njihova televizija kao da podstiče lažne azilante da putuju u Nemačku i ovde prezime o trošku naše države. Čak im se savetuje da ne traže azil u Mađarskoj ili Austriji, jer za azilante tamo nema isplate novca. Između novembra 2013. i 2014. broj azilanata sa Kosova je porastao za 363 odsto.”
U međuvremenu postaje sve izvesnije da će Pegida dobiti i svoje političko krilo. Juče su poslanici desničarske stranke Akcija za Nemačku (AfD) poveli pregovore u pokrajinskom parlamentu Saksonije, u Drezdenu, o političkoj saradnji sa čelnicima Pegide.
Sastanak je bio planiran u bližoj budućnosti, ali je do hitne realizacije došlo posle masovnih demonstracija prošlog ponedeljka.
Okupilo se oko pedeset hiljada učesnika – za toleranciju stranaca i protiv nje – u devet nemačkih velegradova.
Moglo bi se zaključiti da je možda dvostruko više protivnika Pegide diglo glas protiv šovinizmai nacionalistički obojenih akcija ulice: u Drezdenu ih je bilo između 500 i 3.000, u Štutgartu oko 5.000, u Hamburgu između 4.000 i 5.000, u Kelnu između 5.000 i 8.000. U Berlinu je protestovalo 5.000 učesnika, u Minsteru oko 9.000, u Vircburgu i Minhenu po 1.500 i u Roštoku 800.
Na demonstracijama Pegide u Drezdenu okupilo se oko 18.000 učesnika, što je malo više od decembarskog rekorda, kada jedemonstriralo 17.500 ljudi protiv stranaca. U Kelnu i Berlinu sestrinske organizacije Pegide mobilisale su svega po nekoliko stotina demonstranata.
U znak protesta protiv širenja mržnje prema strancima, u gradovima gde su organizovani marševi protiv došljaka isključeno je osvetljenje javnih zgrada. U mraku je ostala Brandenburška kapija u Berlinu, Katedrala u Kelnu i mostovi preko Rajne, a u Drezdenu je „Folksvagen” isključio osvetljenje „staklene fabrike”, proizvodne hale usred grada gde se sklapaju luksuzni modeli tipa „feton”.
Organizatori protiv demonstracija, ipak, nisu potpuno zadovoljni ostvarenim rezultatom.
Uprkos podršci istaknutih političara, javnih radnika i crkvenih velikodostojnika i većine medija, na ulice je izišlo oko trideset hiljada demonstranata protiv Pegide – premalo za četiri milionska grada, za dva sa oko pola miliona stanovnika i za tri sa više od sto hiljada žitelja.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezje potvrdio je za američki Si-En-En da u nemačkom društvu „postoje izvesne predrasude i otpor prema strancima”, ali je istovremeno poručio da je Nemačka naučila lekciju iz nacionalsocijalističke epohe i da je kadra da odbrani svoj demokratski poredak.
Na osnovu izjava pre i posle ovonedeljnih demonstracija, moglo se, međutim, zaključiti da se nagli rast popularnosti pokreta ksenofoba i šovinista neće moći obuzdati preko noći. Na to je ukazano na sednici Saveta za migraciju – nacionalno telo sociologa i demografa. Zahtevano je da se pokrene akcija stvaranja nove nemačke svesti koja bi se odrazila na sve nivoe društva, posebno na školsku nastavu: „Nemačkoj predstoji dug i mukotrpan put stvaranja novog, pluralističkog i demokratskog društva.”
Nemačkoj javnosti obratio se i vicekancelar Sigmar Gabrijel, šef suvladajućih socijaldemokrata. Kao treći ključni političar, posle predsednika Joahima Gauka i kancelarke Angele Merkel, oštro je kritikovao Pegidu: „Nemali broj organizatora i aktivista demonstracija su osuđivani kriminalci, neonacisti i antisemiti... Pošteni ljudi se ne povode za takvim tipovima,” rekao je za najtiražniji nemački dnevnik „Bild”. Pri tom je naglasio: „Moramo uvažiti činjenicu da je u porastu broj građana koji su podlegli utisku da političari i mediji više ne zastupaju njihove interese.”
O kojim je građanima reč, koliko ih je? Kao prvi među ozbiljnijim medijima, dnevnik „Velt” je potvrdio u komentaru obim prihvatljivosti ideja ksenofoba u nemačkoj javnosti, definisan empirijskim studijama: „Zar su tri četvrtine Nemaca rasisti – samo zato što zaziru od rastućeg uticaja islamista i pribojavaju se da će oni (islamisti) potkopati sekularne temelje društva?”
Veću težinu imaju komentari „Frankfurter algemajne cajtunga”, perjanice nemačkog novinarstva. Izdavač (stariji glavni urednik) Bertold Koler opomenuo je u uvodniku na prvoj strani da je „došlo vreme za novu politiku doseljavanja, koja mora striktno da se orijentiše prema interesima sopstvene zemlje”.
Moglo bi se zapitati šta se to u Nemačkoj dešava? Ko su mentori Pegide i odakle vetar duva?
Izvesno je da ni ideja, ni strategija Pegide nisu intelektualni proizvod njenog predvodnika Luca Bahmana, višestruko osuđivanog kriminalca zbog krađe, prodaje droge, podsticanja na prostituciju.
Ideju zatvaranja granica i razgraničenja od svega nenemačkog najpre je javno zastupala elita desnog centra – visoko obrazovani intelektualci, ubrajajući i dvadesetak univerzitetskih profesora. Napustili su vladajuću CDU u proleće 2013. i osnovali Alternativu za Nemačku (AfD), koja je u međuvremenu zvanično preporučila članovima da podrže Pegidu.
Šef pokrajinske organizacije AFD-a za Brandenburg Aleksander Gauland tek je juče zahtevao da Nemačka donese novi zakon o strancima, kojim bi se dozvolilo doseljavanje i zapošljavanje samo migrantima koji potiču iz kulturnih okruženja sličnih nemačkom i spremnim da se integrišu. Time je ponovio stavove iz pozicionog papira CDU iz 2001. godine, čiji je autor bila – Angela Merkel.
Kako je izvestio „Njujork tajms” pozivajući se na „Frankfurter algemajne cajtung”, Merkelova je četiri godine pre nego što je postala kancelarka isticala da Nemačka nije doseljeničko odredište i da bi boravak trebalo odobriti samo migrantima koji prihvataju vrednosni sistem hrišćanske kulture zapadnog podneblja. Te stavove danas zastupa Pegida...
Prvi put je i jedan član aktuelne nemačke vlade odbio da se ogradi od Pegide. Gerd Miler, savezni ministar za razvoj u vladi Angele Merkel, zadužen za unapređenje odnosa sa zemljama u razvoju iz kojih dolaze migranti, odgovorio je na pitanje da li ima nešto protiv Pegide: „Ko, zar ja?” Istini na volju, ministar je dan kasnije potpisao proglas bulevarskog dnevnika „Bild” – za toleranciju, protiv Pegide.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 09.01.2015.
