Izvor: Politika, 17.Dec.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački marš na strance
Novoosnovani pokret ksenofoba mobilisao na desetine hiljada građana i osvojio simpatije svakog drugog Nemca
U Drezdenu je prošlog ponedeljka konačno iskočio bauk iz kutije, kako su to nemački mediji formulisali: najmanje 15.000 demonstranata okupilo se na takozvanom protestnom maršu protiv islamizacije zapadnog podneblja. Protest je uzbunio i vladu i opoziciju, mobilisao sociologe i empiričare širom zemlje. Tim pre što deklarisani ciljevi organizatora nisu usmereni samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv islamizacije nemačkog kulturnog okruženja, već, uopšteno, protiv svih stranaca, bilo da je reč o migrantima iz EU, bilo o doseljenicima iz zemalja izvan nje ili o osobama koje su u Nemačkoj zatražile azil.
U nemačkoj javnosti već se traži odgovor koliko će demonstranata izići na ulice idućeg ponedeljka, na dan kada građanski pokret „Patriotski Evropljani protiv islamizacije zapadnog podneblja” (Pegida) priređuje redovne protestne marševe. Od prvog protesta, oktobra ove godine, do prošlog ponedeljka, broj demonstranata je rastao iz nedelje u nedelju. U početku zanemarljiva grupica desničara, njih oko pet stotina, narasla je sredinom novembra na 3.500 učesnika. Prvog decembra se na demonstracijama pojavilo 7.500 ljudi, a 8. decembra je marširalo deset hiljada ksenofoba. Prekjuče, najzad, broj aktivnih učesnika demonstracija premašio je petnaest hiljada.
Masovne demonstracije su zabeležene samo u Drezdenu, ali je bilo sličnih ali malobrojnijih okupljanja, ponedeljkom, u Berlinu, Hemnicu, Diseldorfu i u Bonu. Ipak, postoji bojazan da bi širom Nemačke moglo da dođe do erupcije sličnih protesta s obzirom na to da je u tri nezavisne empirijske studije ustanovljeno da oko polovina Nemaca podržava ili gaji simpatije prema pokretu ksenofoba: 48 odsto upitanika bivše Zapadne Nemačke odobrava akcije Pegide, dok u nekadašnjem DDR-u broj pristalica iznosi oko 53 odsto.
Nedoumicu predstavlja i političko opredeljenje aktivista Pegide i njihovih pristalica. Empiričari su pobili prvobitnu definiciju da je reč o šačici ultradesničara. Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju na visoki postotak simpatizera Pegide među pristalicama svih političkih partija. Prednjači desno orijentisani AfD sa 86 odsto simpatizera. U vladajućem CDU/CSU tom pokretu su 54 odsto naklonjeni, a u redovima Socijaldemokratske partije 46 odsto. Petina birača Zelenih i Levice, po 19 odsto, takođe odobrava akcije Pegide.
Nagli rast popularnosti Pegide i prihvatljivost njihovih zahteva u širokoj javnosti nagnali su vodeće nemačke političare da reaguju.
„Nemačka je država u kojoj se poštuje pravo na demonstracije, ali u njoj nema mesta za toleranciju onih koji pozivaju na mržnju i nepoštovanje ljudi koji ovamo dolaze iz drugih zemalja”, rekla je kancelarka Angela Merkel i apelovala na Nemce da se suprotstave pokušajima inicijatora marševa da ih instrumentalizuju za svoje ciljeve.
Kancelarkin opšti apel građanima u skladu je sa ocenom da je najnoviji izliv mržnje prema strancima u Nemačkoj proizvod propagande marginalne i ekstremne desnice, ali je, sa druge strane, ta propaganda naišla na plodno tle: antisemiti i oni koji mrze došljake muslimanske veroispovesti, a šire i sve ostalo što nije iskonsko, nemačko – uglađeni neonacisti (nemački izraz za one koji umesto čizme i uniforme nose lakovane cipele i vezuju kravatu) i desno orijentisani propovedači propasti nemačke rase – dobili su jasnu podršku među nezadovoljnim, u političkom centru građanstva i levo i desno od njega.
O ozbiljnosti situacije, ali i o nespremnosti vodećih nemačkih političara da se energičnije suprotstave ovakvom formiranju javnog mnjenja, svedoči obraćanje javnosti demohrišćanskog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera, koji je istakao da najnoviji razvoj situacije i raspoloženja zabrinjava. Istovremeno je rekao da je ovde reč o (ne)raspoloženju širokih slojeva u narodu i da se tu „mora nešto preduzeti”.
Šta će Nemačka tim povodom preduzeti, za sada nije definisano. Zabrinjava, međutim, da su ključni političari socijaldemokrata izbegli da daju predloge za rešenje novonastalih problema.
Vodeći intelektualci i javni radnici – ona kosmopolitski i demokratski nastrojena nemačka većina – za sada se uzdržavaju od izričitih komentara. Ostaje, dakle, bojazan da će nemačka elita nacije popustiti pred pritiskom ulice. Umesto da sagleda, definiše i reši goruće probleme, jer nisu stranci doneli nedaće Nemačkoj, već su to učinile tri prethodne vlade donoseći zakone kojima je podstaknuto bogaćenje državne kase i najbogatijih građana, na uštrb onih koji žive od svog rada. Statistike o prihodu prosečnog Nemca i o njegovom socijalnom položaju nedvosmisleno ukazuju na sve niži nivo standarda u toj zemlji. Nemačka, posle Austrije, zemlja sa najnižom stopom nezaposlenosti u EU, procentualno je na drugom mestu u statistici po broju zaposlenih koji rade za mesečni minimalac. Situacija je samo u Letoniji još gora.
Kuda sve to vodi, pokazalo se uoči prošlog vikenda u nirnberškom predgrađu Fora: „N.N. lica u crnim maskirnim uniformama su išarala kukastim krstovima zidove tri zgrade prihvatilišta za azilante, a potom ih zapalila... Meštani su sve to radoznalo posmatrali”, zabeleženo je u izveštaju lokalne policije.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 17.12.2014
