Izvor: Politika, 21.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka za "brzu odluku"
Rusija će istupiti protiv "usvajanja rezolucije koja bi kopirala Ahtisarijev plan", kaže Vitalij Čurkin
Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari predlaže u svom konačnom izveštaju da Kosovo bude nezavisno. Ovu informaciju preneo je juče pariski "Mond", čiji je izveštač iz sedišta UN u Njujorku video dokument u kojem Ahtisari objašnjava da je "nezavisnost pod međunarodnim nadzorom jedino moguće rešenje".
Francuski list navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da će predlog bivšeg finskog predsednika biti predat članicama Saveta bezbednosti 26. marta i da u njemu piše da "održavanje međunarodne administracije (na Kosovu) više nije održivo", kao i da "reintegracija u Srbiju nije moguća opcija". Među detaljima koje objavljuje "Mond" je i taj da će Kosovo i Metohija, kako predviđa Ahtisari, "samo u početnom periodu" biti pod nadzorom međunarodnih civilnih predstavnika, pre svega iz Evropske unije, kao i da će biti prisutne vojne snage NATO-a.
To je napisao Marti Ahtisari u svom predlogu za status, jednom od dva dokumenta koja je uručio generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i o kojima bi trebalo da raspravlja Savet bezbednosti. "Mond" tvrdi da će Finac početkom aprila svoje stavove braniti na sednici tog 15-članog tela Ujedinjenih nacija.
Protiv Ahtisarijevog plana žestoko je istupila Rusija, a njen ambasador pri UN Vitalij Čurkin izjavio je da Moskva "ne može da se složi" sa usvajanjem rezolucije koja bi bila kopija tog plana. Čurkin, koji je u ponedeljak oštro kritikovao šefa Unmika Joahima Rikera, kaže da nije jasno kako će se ponašati ostale članice Saveta bezbednosti UN. "Mislim da ne treba isključiti da će se neke od njih potruditi da vode to pitanje ka brzom usvajanju rezolucije, koja bi kopirala Ahtisarijev plan. Očigledno, Rusija će istupiti protiv toga", istakao je ruski diplomata u intervjuu za televizijski kanal "Vesti-24" i agenciju RIA Novosti u Njujorku.
Prema Čurkinovim rečima, o statusu Kosova neće se samo razgovarati u Savetu bezbednosti UN, nego i na "visokom političkom nivou".
Međunarodna zajednica, istakao je on, mora da reaguje na situaciju oko pokrajine, podržavajući nastavak pregovora između predstavnika pokrajinskog i rukovodstva Srbije. "Međunarodna zajednica treba da se oglasi, a ako se oglasi Savet bezbednosti, to treba da bude u korist nastavka pregovora, a ne u korist odobrenja Ahtisarijevog plana, koji u aktuelnom trenutku ne zadovoljava nijednu od strana i zahteva dodatnu razradu i razmatranje", naglasio je Čurkin.
Na drugoj strani, među zemlje koje traže da se nova rezolucija što pre nađe na dnevnom redu Saveta bezbednosti otvoreno se svrstala Nemačka. Njen ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer izjavio je u Vašingtonu, posle sastanka trojke EU (Štajnmajer, Havijer Solana i Benita Ferero-Valdner) sa Kondolizom Rajs da se Berlin zalaže za brzo rešenje.
"Kosovo je bilo visoko na dnevnom redu naših razgovora, a pogled je usmeren ka Savetu bezbednosti. On će imati zadatak da razmotri predloge gospodina Ahtisarija. Kao član Kontakt grupe, mi imamo interes na Balkanu i želimo da doprinesemo njegovoj većoj stabilnosti i miru. Mislim da to zahteva brzu odluku o budućem statusu Kosova", izjavio je Štajnmajer.
Predstavnici nemačke vlade ranije su izjavili da žele da pitanje statusa Kosova i Metohije bude rešeno do kraja juna, kada ističe šestomesečni nemački mandat na čelu EU. Za uspeh američke inicijative za nezavisnost Kosova neophodna je podrška Brisela, koji bez rezolucije Saveta bezbednosti neće uputiti svoju misiju u Prištinu da nasledi Unmik. Zato američka diplomatija pokušava da za nezavisnost privoli pre svega one članice Evropske unije koje su i nestalne članice Saveta bezbednosti. A to su Slovačka, Belgija i Italija. Upravo zbog toga je specijalni američki izaslanik Frenk Vizner nedavno boravio u Slovačkoj i Belgiji, zemljama koje nisu potpuno ubeđene da je američki scenario idealan, pogotovo što obe mogu da se suoče sa zahtevima sopstvenih etničkih grupa da dobiju nezavisnost, po uzoru na eventualni kosovski presedan. Posle sastanka u Bratislavi pre mesec dana, saopšteno je da su se ministar spoljnih poslova Jan Kubiš i Vizner složili o "značaju zajedničke pozicije EU i NATO", što bi moglo da znači da bi Slovačka pristala na nezavisnost, ako je podrži većina članica EU. Ipak, Kubiš je prethodno bio na udaru gotovo svih parlamentarnih stranaka i predsednika Slovačke Ivana Gašparoviča kad se založio za nezavisnost Kosova.
Prošlonedeljnu posetu Briselu Frenk Vizner iskoristio je ne samo za ubeđivanje članova belgijskog Senata, već i Rusije. NATO nema ni vojnike ni političku volju da se suoči sa eventualnom reakcijom Albanaca ako ne dobiju nezavisnost, rekao je izaslanik Kondolize Rajs i upozorio da će, u slučaju ruskog odbijanja, "Kosovo goreti, a žrtve biti Srbi". Ovakvu poruku ne bi uputio da je uveren da će Rusija na kraju prihvatiti nezavisnost pokrajine, u šta su donedavno verovali u Stejt departmentu.
-----------------------------------------------------------
Ograničen kapacitet
Iako tvrdi da je nezavisnost "jedina realna opcija", Ahtisari u svom izveštaju čije delove prenosi "Mond" priznaje da je kapacitet Kosova da zaštiti prava manjina, da razvija demokratiju, ojača ekonomiju i omogući pomirenje "ograničen". Zato je, objašnjava, naročito važan međunarodni nadzor za zaštitu manjina, posebno "kosovskih Srba koji i dalje žive u teškim uslovima". Izaslanik generalnog sekretara UN zatim navodi da će i pored angažovanja međunarodne zajednice, zaštita manjinskih zajednica najviše zavisiti od vlasti Kosova i da je zbog toga važno da na tome zajedno rade sve zajednice, uključujući i Srbe.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 21.03.2007.]
.jpg)
