Izvor: Politika, 20.Jan.2013, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka vraća zlato u zemlju
Posle kritike Upravnog suda i javne rasprave, Bundesbanka naložila povraćaj polovine zlatnih rezervi u domaće trezore
Nemačka, druga na listi deset država koje raspolažu najvećim zlatnim rezervama, odlučila je da „preseli” značajan deo svojih zlatnih rezervi iz stranih u domaće trezore. Polovina od ukupno 3.396 tona „suvog” zlata, finoće preko 995 promila, biće uskladištena u podzemnim bunkerima Bundesbanke u Frankfurtu – trećina kratkoročno, a ostatak do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2020. godine.
U obrazloženju logistički komplikovane akcije preseljenja, na prvom mestu se ističe neophodnost pretapanja zlatnih poluga zarad preciznog izračunavanja raspoložive vrednosti, u skladu sa međunarodnim standardima.
Finoća nemačkih zlatnih poluga, naime, viša je od 996 hiljaditih delova, što je preko jednog promila iznad međunarodno propisanog standarda. Naizgled mala razlika u čistoti zlata dovodi do razlika u procenama efektivne vrednosti, od 133 do 138 milijardi, a po nekim procenama i do 144 milijarde evra.
Nemački centralni bankari saopštili su diplomatski mudro da ekonomska kriza nalaže da deo zlatnih rezervi bude na dohvat ruke, u slučaju potrebe. Apriori su naveli da bi taj deo trebalo da iznosi tačno polovinu raspoloživog zlata, što nalaže reviziju u trezorima stranih banaka.
„Ovde nije reč o nepoverenju prema stranim partnerima (bankarima) već je revizija neophodna, da bi se precizno izračunalo koliko iznosi polovina zlata koja će biti vraćena u Nemačku”, istaknuto je u saopštenju Bundesbanke.
Nepoverenje u nedodirljivost nemačkih zlatnih rezervi u inostranstvu, ipak, postoji. Komercijalni dnevnik „Handelsblat” ocenio je u komentaru na rasprave o nemačkom zlatu „da je bankar bankaru vuk, naročito u kriznim vremenima”.
Komentar je objavljen minulog oktobra, pošto je Upravni sud, vrhovno telo za kontrolu gazdovanja državnom imovinom, oštro kritikovao praksu kontrole nemačkih zlatnih rezervi u inostranstvu. Kritika je usledila posle izjave šefa Bundesbanke Karla Ludviga Tilea da centralni bankari sa Majne godinama nisu kontrolisali zlatne rezerve.
„Trezore Fed banke u Njujorku nismo posetili od 2007. godine”, rekao je Tile, a pri tome istakao da su povremene kontrole potvrđivale pouzdanost stranih banaka, ukazujući na iskustvo sa britanskim trezorom. „Početkom minule decenije preselili smo 930 tona zlata iz Londona u Frankfurt. Prilikom kontrole isporuke nije nedostajala ni jedna unca zlata.”
Bundesbanka je pre nekoliko dana – u duhu poslovice „Poverenje je dobra stvar, a kontrola još bolja” – predstavila javnosti nove ultrazvučne uređaje za kontrolu čistoće plemenitog metala u zlatnim polugama. U prisustvu uglednih novinara i javnih ličnosti kontrolisane su zlatne poluge koje se skladište u Frankfurtu.
„Želeli smo da pokažemo čime Nemačka raspolaže – s obzirom na brojne rasprave u domaćoj javnosti – da li su zlatne poluge zaista od ’suvog zlata’”, rečeno je u Bundesbanci i dodato da će iz istog razloga slične kontrole biti sprovedene i u inostranstvu.
Biće kontrolisani nemački depoi u Njujorku gde se nalazi 45 odsto rezervi, ili 1.536 tona zlata, u Londonu gde je 450 tona zlata, i u Parizu koji čuva 374 tone nemačkog zlata. U frankfurtskim trezorima nalazi se 1.100 tona zlata, izliveno u 82.857 poluga.
Test za javnost u „zlatnom” trezoru u Frankfurtu bio je, istovremeno, prilika da se odgovori na često postavljano pitanje u javnosti – zašto nemačka vraća polovinu zlatnih rezervi u zemlju, a drugu polovinu ostavlja u stranim trezorima.
„Nemačka”, rečeno je, „mora da raspolaže zlatnim zalihama u najvažnijim finansijskim centrima sveta, da bi mogla pravovremeno da reaguje na monetarne spekulacije.”
Na drugom mestu
Prema zvaničnim podacima, Bundesbanka ima 3.995,6 tona zlatnih poluga u varijabilnoj vrednosti od oko 136 milijardi evra, što iznosi 72 odsto ukupnih, zlatnih i monetarnih rezervi države. Preračunato na stanovništvo, svaki Nemac fiktivno raspolaže sa 41,5 grama zlata, u vrednosti od 1.750 evra.
Po zlatnim zalihama Nemačka je na drugom mestu svetske rang-liste, iza SAD koje raspolažu sa 8.133,5 tona zlata. Slede prezadužena Italija (2.451,8), Francuska (2.435,4), Kina (1.054,1), Švajcarska (1.040,1), Rusija (936,7), Japan (765,2), Holandija (612,5) i Indija (557,7).
Ukoliko bi se listi dodale zlatne rezerve Međunarodnog monetarnog fonda (2.814), on bi bio iza Nemačke, na trećem mestu, a redosled ostalih država bi se pomerio.
M. Kazimirović
objavljeno: 20/01/2013
.jpg)
