Izvor: Blic, 25.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka verzija Margaret Tačer
Nemačka verzija Margaret Tačer
Posle šokantne odluke nemačkog kancelara da se na jesen održe prevremeni parlamentarni izbori, počele su pripreme za izradu pozornice na kojoj će Gerhard Šreder odmeriti snage sa svojim protivnikom Angelom Merkel, liderom opozicione Hrišćansko-demokratske partije (CDU).
Šrederova neočekivana odluka o prevremenim izborima usledila je nakon katastrofalnog poraza njegove Socijaldemokratske partije (SDP) na lokalnim izborima u Severnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rajni-Vestfaliji, gde je SDP bila na vlasti skoro četiri decenije. Da bi se izbori zakazali u skladu sa Ustavom, iz Šrederove kancelarije je saopšteno da će kancelar u parlamentu 1. jula tražiti glasanje o njegovom poverenju. Izbori će najverovatnije biti održani 18. septembra, kada prođe sezona godišnjih odmora u svih 16 nemačkih država.
Prema oceni analitičara 'prevremeni izbori su veliki rizik za Šredera', ali ujedno i jedini mogući način da kancelar ostane na vlasti:
'Šreder će na izborima u septembru veoma teško zadržati vlast, ali opet na tim izborima će pre pobediti nego za godinu dana. To je njegova osnovna računica', kaže Geri Smit, Američke akademije iz Berlina.
Rekordna nezaposlenost od 12 odsto i reforme koje ne daju rezultata u najvećoj ekonomiji u EU osnovni su razlog pada popularnosti Šredera. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Šrederova koalicija SDP i Zelenih ima podršku svega 37 odsto birača, dok Hrišćansko demokratsku partiju trenutno podržava 53 odsto Nemaca. Uostalom, opozicija veruje da je došlo vreme da Nemačka dobije prvu ženu kancelara u istoriji.
Ipak, to ne znači da će Angela Merkel sigurno trijumfovati u izbornoj trci.
'Sve se svodi na jedno pitanje. Kome narod veruje da će Nemačku ponovo učiniti jakom državom?', rekla je ona.
Samouverenost Angele Markel, zbog koje je i dobila nadimak Megi Merkel, po bivšoj britanskoj premijerki Margaret Tačer, neće biti dovoljna za pobedu, tvrde upućeni. Njoj pre svega nedostaje harizma kojom je Šreder do sada dva puta pobeđivao u trci za kancelara. Ona je do sada imala puno problema da ujedini opozicione konzervativce i dosta toga zavisi od toga da li će dobiti podršku uticajnog Bavarca Edmunda Štojbera, lidera Hrišćansko-socijalne unije. Podsećamo da je upravo Štojber bio kandidat opozicije na prošlim parlamentarnim izborima (2002. godine), kada je Šreder ubedljivo trijumfovao.
Eventualna smena na mestu kancelara odrazila bi se i na dešavanja u Briselu, sedištu Evropske unije. Merkelova će doneti velike promene u spoljnoj politici Berlina, od kojih bi mogao najviše da profitira američki predsednik Džordž Buš. CDU se već dugo zalaže za čvršće veze Vašingtona i Nemačke, kritikujuću prijateljski odnos između Šredera i Vladimira Putina, predsednika Rusije. U Briselu bi probleme moglo da izazove i oštro protivljenje Merkelove ulasku Turske u EU i oštrom stavu po pitanju imigranata. A. Petrović
Angela Merkel - Vrtoglav politički uspeh
Uspeh Angele Merkel u prilično patrijarhalnoj Hrišćansko-demokratskoj partiji bio je veoma vrtoglav. Njeno ime se našlo na udaru javnosti pre pet godina zbog skandala oko prodaje tenkova Saudijskoj Arabiji. Merkelova je optužbe da je primila mito opisala 'totalno apsurdnim', a kada se kriza produbila, javno je napustila Helmuta Kola, bivšeg kancelara koji ju je i uveo u politički život. Angela je na mesto lidera CDU došla u aprilu 2000. Politički ona zastupa više centralistički stav po pitanju abortusa i gej brakova, a u kampanji će se fokusirati na reforme poreskog i penzionog sistema, zdravstvene službe. Kolege i prijatelji Merkelovu, koja je po profesiji psihijatar, opisuju kao pametnu i odlučnu. Rođena je u Hamburgu pre 50 godina i posle svega nekoliko meseci njen otac, sveštenik u Luteranskoj crkvi preselio se u mali grad u Istočnoj Nemačkoj. Odrasla je u ruralnoj oblasti nedaleko od Berlina i odmalena je pokazala veliki talenat za matematiku, nauku i jezike. Doktorirala je psihologiju, ali je kasnije u Istočnom Berlinu radila kao hemičar. Tokom 1989. godine učestvovala je u ujedinjenju dve Nemačke. Posle prvih jedinstvenih izbora dobila je funkciju portparola vlade. Tri meseca kasnije, dobila je ministarsko mesto u Kolovoj vladi.
