Izvor: Politika, 15.Mar.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka spušta rampu lažnim azilantima
Da bi smanjio broj tražilaca azila, Berlin će Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i BiH proglasiti državama u kojima se poštuju ljudska prava
Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova pripremilo je predlog izmene zakona o azilu, kojim namerava da smanji broj tražilaca azila iz zemalja zapadnog Balkana tako što će ubrzati proceduru rešavanja njihovih zahteva, proglašavanjem Srbije, Crne Gore, Makedonije i BiH „sigurnim zemljama”, potvrdili su „Politici” zvanični izvori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Berlinu.
Ukoliko u Bundestagu bude usvojena ova izmena propise ove četiri zemlje zapadnog Balkana biće proglašene zemljama u kojima se poštuju ljudska prava, baš kao i u Nemačkoj.
Predlog izmene zakona o azilu trebalo bi da bude predstavljen javnosti ovog vikenda ili početkom iduće nedelje, a njegovo usvajanje u Bundestagu je dogovorena stvar, ističe se u nadležnom ministarstvu u Berlinu. U poslaničkim klubovima vladajućih demohrišćana i socijaldemokrata navodno je već izdata „direktiva” da se glasa za taj zakon.
Zakonska „overa” demokratskog statusa Srbije u Nemačkoj trebalo bi da stavi tačku na seriju istupa zapadnih političara u kojima se hvali napredak vladavine prava, da bi, potom, usledila opomena po kojoj nivo demokratskih promena još ne zadovoljava.
Dobra vest iz Berlina ipak sadrži „kap žuči u čaši meda”. Povod zakonskim izmenama nije bio naum nemačke vlade da stane na put paušalnim kvalifikacijama o „zemljama u demokratskom razvoju”, već je Berlin reagovao zbog sopstvenih interesa. Proglasivši zemlje zapadnog Balkana „bezbednim državama” omogućeno je vraćanje potencijalnih azilanata u matične zemlje – po kratkom postupku, u roku od nedelju dana.
U pripremljenom, zvaničnom saopštenju ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera, čiji je sadržaj „Politici” sažeto prenet, ističe se da je Nemačka 2013. zabeležila najveći broj zahteva za azil u minule dve decenije. Prema podacima, izraženo su prednjačili državljani iz zemalja zapadnog Balkana. Prošle godine zvanično je registrovano 22.495 „balkanskih” zahteva za azil, a samo u januaru i u februaru ove godine broj zahteva je premašio granicu od šest hiljada, što predstavlja 26,9 odsto od ukupne sume.
Nemačko nadležno ministarstvo ističe da su zahtevi za azil prevashodno postavljani iz ekonomskih, a ne iz političkih razloga.
„Azilanti sa Balkana nisu politički progonjeni, oni dolaze u našu zemlju da se okoriste, zloupotrebljavajući zakon koji nalaže da se azilantima od postavljanja zahteva do konačnog rešenja isplaćuje socijalna pomoć u visini od oko 800 evra mesečno”, izjavio je „Politici” izvor u nemačkom ministarstvu unutrašnjih poslova koji nije želeo da bude imenovan.
Nemački propisi o odbijanju zahteva za azil po kratkom postupku dozvoljavaju takvu mogućnost samo ako je reč o azilantima koji pristižu iz zemalja u kojima nema politički motivisane diskriminacije ili progona.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 15.03.2014.
