Izvor: S media, 10.Nov.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka proslavila pad Berlinskog zida
Koncertom Berlinskog državnog orkestra, sinoć je u Berlinu, u prisustvu hiljada ljudi i brojnih državnika sveta, započela ceremonija proslave 20. godišnjice pada Berlinskog zida, dogadjaja koji je obeležio noviju nemačku i evropsku istoriju i označio kraj podela jednog naroda.
Ceremoniji proslave prisustvovao je ruski predednik Dimitrij Medvedev, američki državni sekretar Hilari Klinton, britanski premijer Gordon Braun, francuski predsednik Nikola Sarkozi, uz domaćine >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kancelarku Angelu Merkel i predsednika države Horsta Kelera.
Na proslavi su bili i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, biviši predsednik ŠSR-a Mihail Gorbačov, koji je sedeo uz bivšeg šefa nemačke diplomatije Hansa Ditriha Genšera, kao i mnogi drugi bivši i sadašnji evropski i svetski političari, nobelovci, književnici i ličnosti od značaja za noviju političku istoriju.
Merkelova je, pozdravljajući goste, i govoreći o istorijskom značaju pada Berlinskog zida, podsetila na još jedan dogadjaj koji se zbio 9. novembra (1938) godine - "kristalnu noć", u kojoj su u Nemačkoj paljene sinagoge i ubijani Jevreji, istakavši da se tako nešto nikada više ne sme ponoviti.
Goste su, na svojim jezicima, ali i sa par nemačkih reči, pozdravili i predstavnici četiri sile pobednice u Drugom svetskom ratu - Medvedev, Klinton, Sarkozi i Braun, dok je preko video-bima objavljena poruka američkog predsednika Baraka Obame.
Sarkozi je o "padu zida" govorio kao o činu oslobadjanja, Medvedev je rekao da je Berlin bio tačka preokreta za sudbinu sveta, Braun je istakao da je ponosan na Berlin, dok je Klintonova rekla da je posebna čast biti u Berlinu i preneti pozdrave Amerike.
Obama je u video-poruci naglasio da će 9. novembar imati uvek jedno posebno mesto u srcu Amerikanaca.
Gorbačov, čije zasluge za nemačko jedinstvo Nemci ne zaboravljaju, rekao je da su 9. novembra bila dva heroja - Nemci i Rusi, dok je Genšer istakao duboko prijateljstvo s bivšim ruskim predsednikom.
Posle pozdravnih reči svetskih lidera i nemačkih državnika i prijema kod predsendika države Horsta Kelera, ispred Brandenburške kapije je počelo slavlje, pored simboličnog zida od domina.
Oko 15.000 mladih je, u najrazličitijim bojama i motivima mira, ljubavi i jedinstva, oslikalo i osmislilo hiljadu domina od stiropora, visokih oko 2,5 metra, koje su postavljene u samom centru nemačke prestonice, na mestu bivše granice, od Potsdamer placa, pored Brandenburške kapije do zgrade Rajhstaga.
Rušenje domina simbolizovalo pad Berlinskog zida, a čast da gurne prvu dominu pripala je bivšem lideru poljske "Solidarnosti" Lehu Valensi i Barozu.
Domine su, u atmosferi nevidjenog medijskog spektakla, uz radosne uzvike hiljada ljudi, ne samo iz Nemačke, već i iz mnogih krajeva sveta, lagano padale gotovo sat vremena, a zatim je slavlje nastavljeno, uz kišu i muziku, ispred Brandenburške kapije, simbola mira, izgradjene 1791. godine.
Atmosfera je pokazala da u Nemačkoj - uprkos svetskoj finansijskoj i privrednoj krizi i sve većem siromaštvu, vlada atmosfera blagostanja, socijalne stabilnosti, privrednih uspeha i napretka...
Na drugoj strani, ipak, ima razloga i za zabrinutost, jer su vidljive razlike izmedju siromašnog istoka i bogatog zapada, i posle dve decenije života u zajedništvu i uloženih milijardi evra, na šta je ukazala i Merkelova, ističući važnost "Pakta solidarnosti", koji predvidja finansijsku podrški istoku.
Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama i vožnju "trabantima".
Kada je reč o Berlinskom zidu, koji je od 13. avgusta 1961. godine do 9. novembra 1989. godine, delio Nemačku, istoričari još nisu odgovorili na jedno od osnovnih pitanja - koliko je odneo ljudskih žrtava.
Podaci kažu da postoje dokazi o najmanje 136 ljudi koji su poginuli pokušavajući da predju zid, a poslednja saznanja istraživača govore o čak 245 žrtava.
Medju žrtvama "zida", koga je "držalo na oku" oko 11.500 vojnika i istočno-nemačke vlasti strogo kontrolisale, bilo je i petoro dece, koja su se, uglavnom, udavila u reci Špre, pokušavajući da preplivaju na drugu stranu.
