Izvor: Blic, 21.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka između levice i desnice
Nemačka između levice i desnice
BERLIN - U Nemačkoj se sutra održavaju generalni izbori, a glavna bitka vodiće se između Socijaldemokratske partije (SDP), koja je protekle četiri godine bila na vlasti u koaliciji sa 'zelenima' i koalicije desnog centra koju čine Demohrišćanska stranka (CDU) i njena sestrinska stranka iz Bavarske, Hrišćansko-socijalna unija (CSU).
Izbori će biti i bitka između dosadašnjeg kancelara Gerharda Šredera i premijera Bavarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Edmunda Štojbera, a poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Šreder uspeti da ostane još jedan mandat na vlasti. Iako je imao veliki zaostatak za Štojberom, Šrederu su poslednja dva meseca donela preokret. Poplave, izričito odbijanje podršci kampanje SAD protiv Iraka i direktni TV dueli sa najvećim konkurentom, Šrederu su povećali ugled među biračima. Na domaćem planu najviše pažnje izazivala je ekonomska situacija u zemlji i velika nezaposlenost, koja je dostigla četiri miliona. Nezaposlenost je dostigla 8,3 odsto (četvrta najveća u EU), dok je ekonomski rast na godišnjem nivou svega 0,1 odsto (najmanje od svih čanica EU).
Međutim, analitičari tvrde da je pobednika izbora lako pronaći. Dovoljno je pogledati izbore iz 1994. i 1998. godine, odnosno koji kandidat je ostavio utisak pravog lidera na birače i ko je dobio većinu u istočnom delu zemlje, koji je nekada bio pod patronatom Sovjetskog Saveza. Odnosi na međunarodnoj sceni su (ne)očekivano izbili u prvi plan predizborne kampanje. Nakon Šrederovog odbijanja da da podršku SAD za kampanju protiv Iraka, Štojber je otišao još dalje. On je najavio da će ukoliko pobedi zabraniti američkim snagama koje su stacionirane u Nemačkoj da učestvuju u napadima na Irak i koriste nemačku teritoriju.
'Ulje na vatru' dolila je Herta Dojbler-Gmelin, ministar pravde, koja je politiku predsednika SAD Džordža Buša prema Iraku poredila sa Adolfom Hitlerom. Opozicione partije su odmah zatražile njenu smenu, a iz Vašingtona je upućen zvaničan protest Vladi u Berlinu. Šreder je pokušao da 'ispravi stvar' pojavljivajući se na predizbornom mitingu u Dortmundu u društvu premijera Švedske Gorana Persona, čija je Socijaldemokratska stranka prošle nedelje zadržala vlast u ovoj skandinavskoj zemlji.
Bilo ko da pobedi, naći će se u nezavidnoj situaciji, neodložne ekonomske reforme biće bolne, a birači će novu šansu za promene imati tek za četiri godine. CDC/A.P.
Strepnja u EU
Izborna groznica trese i zvaničnike u Briselu, jer je opšti stav u EU da će ishod tih izbora u znatnoj meri uticati na buduće aktivnosti Unije, imajući u vidu da je Nemačka jedna od najmoćnijih članica. Zvanično se niko u EU nije opredelio za jednog od dvojice kandidata, međutim svi se slažu da će budući stav EU o mnogim pitanjima - prema iračkom problemu, zatim prema budžetskoj politici u evrozoni, ekonomskoj liberalizaciji i finansiranju procesa proširenja Unije - u velikoj meri zavisiti upravo od toga ko će biti na vlasti u Nemačkoj sledeće četiri godine. Britanski premijer Toni Bler simpatiše Šredera jer mu gode njegove česte kritike na račun politike EU. Od drugih moćnijih članica zna se da francuski predsednik Žak Širak podržava konzervativnog kandidata Štojbera. Bez obzira na to što je takvo Širakovo opredeljenje motivisano i političko-ideološkim razlozima, kako tvrde briselski analitičari, ipak je osnovni razlog u prilično dugoj istoriji njegovih neslaganja sa Šrederom.
