Izvor: Politika, 18.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka između Londona i Moskve
Berlin ponudio posredovanje u britansko-ruskom sporu oko izručenja odgovornih za ubistvo Aleksandra Litvinjenka
Poseta novog britanskog premijera Berlinu podstakla je intenzivna razmišljanja o budućoj spoljnopolitičkoj orijentaciji Londona. Šta se krije iza mahom žustrog, delom pooštrenog nadmetanja Vajthola sa čak tri centra moći – Vašingtonom, Moskvom i Parizom – i najave nemačke podrške britanskoj politici, datoj u zajedničkom obraćanju javnosti britanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijera Gordona Brauna i njegove domaćice u nemačkoj prestonici, kancelara Angele Merkel?
U političkim krugovima Evrope i SAD prisutne su smele spekulacije da je reč o eksperimentu. Preispituju se reakcije na oformljenje nove evropske osovine Berlin–London. Dva saveznika, smatra se, nastoje da osujete politiku francuskog predsednika Nikole Sarkozija, usmerenu ka preuzimanju primata od strane Pariza unutar EU. Sa druge strane, zahlađenje odnosa Londona i Moskve – posledica špijunske "afere Litvinjenko", ali, kako komentatori ističu, i "oproštajni poklon" Entonija Blera – moglo bi da utiče na spoljnopolitičku manevarsku sposobnost Velike Britanije. Ovde je Nemačka već obećala posredovanje, tvrde izvori u Berlinu.
Štajnmajerova misija
Ignorišući pravilo da prvo putovanje posle inauguracije vodi u Vašington, impulsivni Škotlanđanin na čelu britanske vlade poslao je signal SAD da odnosi sa Francuskom ne bi trebalo da se razvijaju na uštrb Velike Britanije. (Prisutna je pretpostavka da Sarkozi od Vašingtona očekuje podršku Parizu u nadmetanju sa evropskim rivalima.)
Braun je u Berlinu najavio drugačiji pristup svoje vlade problemima evrointegracije, uključujući mogućnost da ostrvsko kraljevstvo u nekom vremenskom roku pristupi evro-zoni. Time je, čini se, pridobio ključnog saveznika – Nemačku.
Treći u savezu, i logični partner, bila bi Moskva. Aktuelni problemi na relaciji Vajthol–Kremlj – najozbiljnije zahlađenje odnosa posle 1985. i 1996. godine – po mišljenju Berlina su rešivi uz malo dobre volje i uz obostranu spremnost Londona i Moskve na ustupke.
Kao putnik u misiji dobre volje pominje se ime ministra spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera. Socijaldemokrata u vladajućoj koaliciji Angele Merkel uživao je apsolutno poverenje bivšeg socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera, prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina, pa se od njega očekuje da razreši špijunski spor koji ne opterećuje samo britansko-ruske odnose, već otežava i saradnju Brisela i Moskve na rešavanju vitalnih problema.
Tempirani nesporazumi
Analitičari ističu značaj podizanja optužnice protiv Andreja Lugovoja u poslednjim premijerskim danima Entonija Blera, u maju ove godine.
Izjava državnog tužioca da će se svim sredstvima založiti za izručenje Andreja Lugovoja iz Moskve u London – glavnog osumnjičenog za ubistvo odbeglog ruskog obaveštajca u Britaniju Aleksandra Litvinjenka, u jesen prošle godine – ocenjeno je kao breme namenjeno budućem premijeru. Braun je trebalo da usled pogoršanja odnosa sa Rusijom odloži plan intenzivnijeg uključivanja u evrointegracije.
Prema mišljenju Alana Filipsa, komentatora londonskog dnevnika "Dejli mejl", strategija se temeljila na pretpostavci da će se Moskva pozvati na ustav koji ne dozvoljava izručenje ruskih građana. Što se i dogodilo. Međutim, isti ustav predviđa mogućnost da se međudržavni ugovori i dogovori više vrednuju od ustavnih odredbi koje štite ruske građane od ekstradicije u druge zemlje. To je istakao i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Dume Konstantin Kosačov, upućujući na zaključak da su nagodbe moguće.
Potezi Londona i Moskve takođe ostavljaju prostor za brzo smirivanje situacije. London je, prema pisanju "Mejlovog" komentatora Filipsa, naložio proterivanje "svega" četiri ruske diplomate, kao špijune koji zloupotrebljavaju diplomatski imunitet: "Ostavio je nedirnuto više od trideset agenata SVR-a (odsek za inostranstvo FSB)." Filipsov komentar dobija na težini, ako se uzme u obzir da je reč o novinaru sa višedecenijskom obaveštajnom prošlošću.
Moskva je, opet, umereno i diplomatski mudro reagovala. Izjava portparola ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da će Moskva odmeriti odgovor, ali da neće po svaku cenu odgovoriti istom merom, ostavlja prostor za pomirenje.
Šta bi zavađene strane moglo da vrati za pregovarački sto, ali i ko bi mogao da se krije iza akcija koje su dovele do pogoršanja odnosa Rusije i Britanije, istaknuto je u komentaru londonskog "Tajmsa". Navedeno je da su britanske kompanije u prošloj godini investirale u Rusiju 2,7 milijardi funti, u prvih pet meseci ove godine 1,5 milijardi, dok su Amerikanci u istom periodu investirali devet puta manje – 364 miliona dolara u prošloj, odnosno 179 u ovoj godini.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 18.07.2007.]
