Izvor: Politika, 20.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka igra u Avganistanu
Berlin ispituje mogućnosti reintegracije umerenih talibana u društveno-političke tokove – uz saglasnost internacionalne zajednice
Da li nemačke obaveštajne službe pripremaju povratak talibana na političku scenu Avganistana? Pitanje sa jučerašnjih naslovnih strana vodećih nemačkih medija bacilo je u zasenak sve druge vesti koje stižu sa Hindukuša. Indicije koje od sredine minule nedelje ukazuju na postojanje tajnih pregovora nemačke Savezne kriminalističke službe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (BKA) i talibana ukrstile su se sa jučerašnjim izveštajem hamburškog nedeljnika "Špigl": "I nemačka Savezna obaveštajna služba (BND) neguje kontakte sa vođama talibanskih pobunjenika, od 2005. godine". List ističe da je zacrtani cilj uključenje umerenih talibana u politički život Avganistana. Navodno, sve analize uticajnih članica internacionalne zajednice ukazuju da je pomirenje jedini način da se stane na put nasilju u toj zemlji.
U prilog tezi "Špigla" idu događanja posle tragične smrti trojice nemačkih agenata BKA i pregovarača (informativne) Službe ministarstva spoljnih poslova Nemačke, nadomak Kabula. Na vest da su žrtve izgubile život u zasedi talibana nadovezalo se iznenađujuće izvinjenje talibanskog portparola: "... Atak nije bio usmeren protiv Nemaca, već protiv Amerikanaca".
Polemiku o ulozi nemačkih agenata BKA i Ministarstva spoljnih poslova u Avganistanu podgrejao je konkurentski BND. Nekolicini svetskih dnevnika, i "Politici", ponuđena je teza da BKA dejstvuje izvan nadležnog resora. Izvor BND-a posumnjao je u zvaničnu verziju događaja, uz informaciju u obliku pitanja, koju smo objavili prošlog četvrtka: "Da li je reč o nalogu (vlade) 'poslušnijim kolegama' iz kriminalističke službe?".
Sadržaj izveštaja "Špigla" mogao bi da predstavlja uzvratni udarac BKA. Obaveštajni stručnjaci ističu: "Rukopis Vizbadena (sinonim BKA) je prepoznatljiv". Šta je stajalo u njemu?
Do prvih kontakata između talibana i nemačkih obaveštajaca došlo je u julu 2005. godine, na aerodromu u Cirihu. Dvojicu talibanskih izaslanika, pristiglih "Sviserovim" letom iz Karačija, na pisti su dočekali operativci obaveštajne službe BND. Ostatak je podsećao na holivudske filmove – vožnja crnom limuzinom sa zatamnjenim staklima do obližnjeg "Hilton erport hotela". Dvojica odmetnika, čiji identitet nije obelodanjen, ali je istaknuto da im se imena u SAD nalaze na listi 200 najtraženijih terorista, raskomotila su se, uz dostojan luksuz, u prezidijalnoj sviti.
Tajni dogovor u Cirihu
Teme razgovora bile su – raščlanjivanje spleta talibanskih vođa klanova na umerene i radikalno-islamistički nastrojene, pitanje distanciranja pobunjeničkog pokreta od Al Kaide, pitanje "nenapadanja", odnosno tolerancije života i digniteta nemačkih državljana u Avganistanu... Sve to, uz nagoveštaj nemačke pomoći za razvoj, po eventualnom postizanju koalicionog dogovora sa avganistanskim vlastima.
Kao najvažniji, uspeli naum, ocenjena je saglasnost o uspostavljanju stalnih kontakata, bez obzira na razvoj situacije na terenu, u Avganistanu.
Učestali kontakti nemačkih obaveštajaca i talibana ne mogu se, naravno, poistovetiti sa spremnošću Berlina da pregovara sa pobunjenicima, koje su UN zavele kao terorističku organizaciju. Ali, reakcije političara koalicione vlade Angele Merkel, demohrišćana i socijaldemokrata, podstiču spekulacije da Berlin traži povod da legalizuje kontakte sa talibanima. To potvrđuje i prošlonedeljna izjava socijaldemokrate Tomasa Štega, u funkciji drugog zvaničnog portparola vlade u Berlinu: "Osnovni cilj u datom (ovom) trenutku jeste obaveza da uključimo umerene talibane u procese nacionalnog pomirenja, podstaknemo reintegraciju u društvene tokove".
Saglasnost zapada
Obaveštajno-politička inicijativa podstakla je spekulacije – da li Nemačka planira rehabilitaciju talibana, okrećući leđa internacionalnoj zajednici?
U obaveštajnim centrima i političkim kuloarima u Berlinu nude se dokazi da je nemačka inicijativa prihvaćena na zapadu. "Primirje između talibana i britanskih trupa u gradu Musa Kvala, na jugu Avganistana, deo je nemačke zasluge", izjavio je izvor u Berlinu. (U septembru 2006. godine, britanske trupe bile su opkoljene od talibana, ali im je, posle nemačke intervencije, dozvoljeno da napuste grad.) Upitan o reakcijama iz SAD, izvor je objasnio: "Redovno se konsultujemo o napretku pregovora."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 20.08.2007.]
