Izvor: Blic, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka i Poljska ostale bez nafte iz Rusije
Nemačka i Poljska ostale bez nafte iz Rusije
Isporuka ruske nafte za Nemačku i Poljsku, koja ide preko naftovoda na teritoriji Belorusije, obustavljena je tokom noći između nedelje i ponedeljka posle spora na relaciji Moskva-Minsk.
U pitanju je prekid na severnom kraku naftovoda 'Družba' (Prijateljstvo) koji spada u najveće na svetu i čiji je kapacitet preko dva miliona barela dnevno.
- Dopremanje nafte preko naftovoda 'Družba' je prekinuto. Poslali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo hitno pismo vlastima u Belorusiji tražeći objašnjenje - rekao je Tomaž Zakrževski, portparol poljske naftne kompanije PERN.
Pjotr Naimski, zamenik ministra ekonomije Poljske, izjavio je za agenciju Rojters da je do prekida došlo zbog sukoba ruske i beloruske strane oko carina za tranzit. Iz Varšave je saopšteno da rezerve nafte mogu da traju 80 dana, dok se nemačke strateške zalihe procenjuju na 130 dana.
Nemačka je potvrdila da je došlo do prekida, a iz ministarstva za ekonomiju je saopšteno da za sade 'nema nagoveštaja šta bi moglo da bude uzrok prekida u snabdevanju'.
I mađarska naftna kompanija MOL je saopštila da će, ukoliko se isporuke preko Belorusije ubrzo ne nastave, nafotovod koji stiže do te zemlje takođe da 'presuši' tokom večeri.
U spor se umešala i Evropska unija. Evropska komisija je juče zatražila od dve strane da 'hitno objasne razloge' za zaustavljanje izvoza energenata:
'Kontaktirali smo dve strane i zahtevamo hitno objašnjenje', saopšteno je iz Evropske komisije uz napomenu da za sada ne postoji rizik od nestašica.
Šef ruske kompanije 'Transnjeft', koja je zadužena za transport, Semjon Vajnštok optužio je Belorusiju da nezakonito uzima rusku naftu iz naftovoda 'Družba' namenjenu zapadnoj Evropi.
Prema njegovim rečima, za samo 24 sata, bez obzira na mere koje je preuzela 'Transnjeft', Belorusija je nezakonito preuzela 900 tona nafte, a od 6. januara 79.000 tona, prenosi RIA Novosti.
'Belorusija mora da se vrati poštovanju međunarodnih normi i pravila koja isključuju primenu diskriminacionih mera u odnosu na tranzitne isporuke. Tranzit je 'sveta krava', kazao je Vajnštok.
On je rekao da Belorusija onemogućava normalno funkcionisanje naftovoda na njenoj teritoriji, čime onemogućava i normalan tranzit.
'Transnjeft' preduzima sve mere sa ciljem da poveća isporuke nafte u drugim pravcima za korisnike zapadne Evrope. Već sada je snaga Primorskog pravca podignuta na nivo od 76,5 miliona godišnje, dodao je Vajnštok.
Sam Vajnštok dobio poziv da se pojavi pred beloruskim sudom u procesu bez presedana gde će odgovarati za krivično delo šverca nafte.
Predstavnik beloruskog Ministarstva spoljnih poslova odbacio je optužbe Moskve, navodeći da Minsk nije obustavio tranzit nafte, i da smanjenje pritiska u cevima nije krivica Belorusije.
Predstavnik beloruskog koncerna 'Belneftehim' ranije je, međutim, potvrdio da je obustavljen tranzit nafte prema Poljskoj, Nemačkoj i Ukrajini.
Belorusija je uvela carinu od 34 evra po toni nafte koja naftovodom 'Družba' prolazi na Zapad, dok je Kremlj zapretio carinom od 135 evra na tonu ruske nafte prerađene i prodate u Belorusiji.
Prošle nedelje Rusija i Belorusija su u poslednjem trenutku postigle sporazum o tranzitu ruskog gasa za Evropsku uniju.
A. Petrović Kapacitet preko dva miliona barela
Naftovod 'Družba' spada u red najvećih na svetu. Prostire se do centralnih delova Rusije i povezan je sa izvorima energenata u zapadnom Sibiru. Kapacitet mu je veći od dva miliona barela dnevno. Ima dva kraka (severni i južni), severnim, koji je veći, ruska nafta se preko Belorusije isporučuje u Poljsku i Nemačku, a južnim se ruskom naftom snabdevaju Slovačka, Češka i Mađarska. Nemačka preko severnog kraka dobije 500.000 barela nafte dnevno i to je petina ukupnih potreba zemlje. Slična situacija je i sa Poljskom, a u slučaju da prekid isporuka potraje, ove dve zemlje bi mogle da kupovinu crnog zlata preusmere preko luka Gdanjsk i Roštok. Južni krak ima manji kapacitet (nešto iznad 400.000 barela dnevno). Najviše uvozi Mađarska 135.000 barela, ispred Češke 100.000 barela i Slovačke 76.000 barela.
