Izvor: Politika, 24.Okt.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka borba protiv neonacista
Komentatori ukazuju da se mora pronaći način da se u nemačko društvo integrišu ne samo izbeglice nego i nemački ultradesničari
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Demonstranti se već spremaju za svoju akciju u subotu. Kako kažu, dosta im je da dolaze ljudi sa strane i rade šta žele u Hajdelbergu.
„Nećemo da trpimo to zlo. I spremni smo to da im jasno kažemo”, kaže za „Politiku” dvadesetdevetogodišnji Hans, koji je samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan od nekoliko hiljada žitelja Hajdelberga koji se spremaju za protest koji će biti održan danas u ovom gradu u pokrajini Baden Virtemberg na jugozapadu Nemačke. „Nećemo im dopustiti da dođu ovde.”
Međutim, Hans nije član neke nemačke ultradesničarske grupe, koje su se zbog izbegličke krize ohrabrile i u mnogim nemačkim gradovima nastoje da zaplaše izbeglice ali i sve one koji zagovaraju prihvat i pomaganje izbeglima sa Bliskog istoka i iz Afrike. Naprotiv, Hans je među aktivistima koji planiraju da pod motom „Nacisti nemaju šanse u Hajdelbergu” organizuju protest kojim će da blokiraju Glavnu železničku stanicu u ovom gradu i tako spreče dolazak ultradesničara iz drugih mesta, koji su najavili demonstracije u centru Hajdelberga. Kako kaže, planiraju da se okupe u podne budući da je za 14 časova protest najavila „jedna nova radikalna grupa pod imenom ’Ustani za Nemačku’, koja je iz okruženja ’Kargide’, što je ogranak Pegide u Karlsrueu”.
Islamofobni pokret Pegida (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada) svakog ponedeljka u istočnonemačkim gradovima, poput Drezdena i Lajpciga, okuplja na demonstracijama i do desetak hiljada ljudi. Na jugozapadu zemlje, međutim, jednom godišnje ih dođe tek nekoliko desetina ili stotina, uključujući tu i članove ultradesničarske Nacionaldemokratske partije (NPD), koje su nemačke vlasti neuspešno pokušale da zabrane. Uprkos tome, građane zabrinjava aktivizam članova NPD-a i ogranaka Pegide pa su još u oktobru 2012. prvi put organizovali proteste blokade železničke stanice u nastojanju da spreče skup ultradesničara. Tada se okupilo oko 50 članova NPD-a koji su želeli da marširaju Hajdelbergom, ali ih je u tome sprečio kontramiting više od 2.000 građana.
Prema rečima šefa policijske stanice Kristijana Caherlea, ove godine marširanja definitivno neće biti.
„Dogovorili smo se sa organizatorima da će protest biti na jednom mestu”, kaže on, pri čemu će ispred železničke stanice biti tačno određen prostor za protest ultradesničara, kao i prostor za protest njihovih protivnika.
I dok se u Hajdelbergu ne očekuje nasilje i prevelika tenzija, minulog ponedeljka u Drezdenu je bilo napeto. Obeležena je godišnjica osnivanja Pegide pa se na ulicama okupilo oko 20.000 pristalica ovog pokreta, ali i približno isti broj protivnika okupljenih u alijansu „Drezden za sve” koja zagovara borbu protiv rasizma, ksenofobije i neonacizma. Policija je sprečila sukobe, ali je nekoliko novinara povređeno, dok su lideri Pegide sa bine čitali imena novinara koji kritički pišu o ovom pokretu. Osim toga, u sklopu govora o izbeglicama jedan od govornika je istakao da je „šteta što koncentracioni logori više ne rade”, što je izazvalo ovacije prisutnih.
Usled ogromnog izbegličkog talasa i Merkeline politike „otvorenih vrata” za izbeglice, osim Pegide i NPD, popularnost raste i partiji Alternativa za Nemačku (AfD), koja okuplja nemačke konzervativce, uglavnom intelektualce, koji imaju anti-EU i antiimigrantske stavove.
Predsednik Evropskog parlamenta, nemački socijaldemokrata Martin Šulc, rekao je za „Rajniše post” da je „brojčano gledano, broj desnih ekstremista u Nemačkoj manji nego u drugim zemljama, ali je spremnost na nasilje i brutalnost znatno viša”. On ističe da u Nemačkoj postoji „retorika sejanja straha koja ohrabruje desne ekstremiste”, dok njegov stranački šef i vicekancelar Zigmar Gabrijel smatra da je Pegida postala „rezervoar rasističke mržnje prema strancima”. Prema oceni Gabrijela, Pegida je „na ulici produžena, jezički brutalnija ruka AfD i NPD”, pri čemu njeni lideri dovode u pitanje i temelje demokratije.
Dok nemački ministar pravde Hajko Mas poziva Nemce da se usprotive rasizmu i desnom ekstremizmu, nemačka Savezna kriminalistička služba (BKA) pribojava se da bi političari i vlasnici kuća i stanova u kojima su smeštene izbeglice uskoro mogli da budu česta meta ultradesničara. Osim toga, kako su saznali minhenski dnevni list „Zidojče cajtung” i dva regionalna TV kanala NDR i VDR, BKA procenjuje da bi ubuduće trebalo da se računa i na mogućnost da ultradesničari pokušavaju da spreče dolazak novih izbeglica tako što će blokirati autoputeve ili železničku prugu.
Savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer u razgovoru za „Pasauer noje prese” kaže da u Nemačkoj dolazi do „radikalizacije velikih delova društva, opasnije nego što je to bilo ranije”, te da se „velikom delu društva mora jasno staviti do znanja da se otišlo predaleko”.
„Još se ne može govoriti o desnom terorizmu... Jedna takva opasnost, međutim, postoji i mi to imamu u vidu”, rekao je De Mezijer.
Fenomen Pegide podstakao je pojedine komentatore, poput Kristofa Hajnemana sa nemačkog nacionalnog radija Dojčlandfunk, da istaknu da se mora naći način kako će se u nemačko društvo integrisati ne samo izbeglice nego i ksenofobične i nasilne pristalice Pegide.
„Oni kažu da hoće da spasu Zapad, a žale za koncentracionim logorima. To su ljudi koji beže od moralnih vrednosti Zapada u čije ime je toliko mnogo ljudi umrlo na ovom kontinentu. Tako da nije neophodno da sve izbeglice pređu granicu da bi došli do nas, jer mi već imamo jedan problem sa integracijom – i to naših sopstvenih zemljaka”, ističe Hajneman.
